Први кадар сумњив. Сви знамо да у филму из САД; главни јунак не може трајно пушити. А да није ни Рус, ни негативац.
Прича нелогична и неубједљива. Пропагандно-образовна, у здравствено-теолошком погледу. Џон Константин је истјеривач ђавола. Од дјетињства види зле духове.
Слали га на психијатрију, и није помогло. Покушао самоубиство, и у двије минуте клиничке смрти – видио пакао. Па пожелио да се не врати. Али, осим што демоне обилато трпа у пакао, и нема баш животни стил који завријеђује рај. Груб је, неотесан; пуши и пије.
Ђаво, али ни Бог, директно се не мијешају у људске природе. То раде “полутани”, анђели и демони. Ако се баланс наруши, ето Константина. Уз полицајку, која не вјерује у самоубиство сестре близнакиње. Нешто као Бекмамбетовљева Ноћна стража, али лошијих ефеката и изведбе.
У “Библији из пакла”, каже се како ће Откривење бити супротног хепиенда. Сажетак: света водица у противпожарном апарату, копље судбине исфлекано крвљу Исусовом, и неубједљиво глуп Луцифер. И, на крају, када смо сви мислили да ће Константин поклекнути и запалити, он стрпа жваку у уста.
Од муке, дође ми да пропушим.
(Редитељ: Френсис Лоренс; Улоге: Киану Ривс, Ракел Веис, Шиа Лабуф)
