БРИСЕЛ – Белгија данас слави проглашење независности Демократске Републике Конга, који је до прије педесет година био белгијска колонија.
Белгијски краљ Алберт Други и премијер Ив Летерм учествују на великој свечаности у Киншаси. Истовремено, у Бриселу су избиле мање демонстрације усмјерене против садашњег конгоанског предсједника Жозефа Кабиле, којег белгијска власт подржава у напетој политичкој ситуацији у својој бившој колонији.
Повод велике дебате у Белгији јесте и чињеница да је белгијска власт била кључна у наруџби за убиство оснивача независног Конга Патриса Лумумбе. Све белгијске телевизије и други медији доносе велике прилоге о Конгу и животу Патриса Лумумбе, којег ова заједница сматра националним херојем.
Белгија има тежак “углед” најсуровијег афричког колонизатора. Једна од најбогатијих афричких земаља Конго је био приватни посјед врло контроверзног краља Леополда Другог.
Афрички и многи други историчари тврде да је Белгија у Конгу починила геноцид, убивши, присилним радом и одмаздама, неколико милиона људи.
Белгијски историчари и јавност подијељени су о овом питању и многи одбијају тврдње да је у Конгу почињен геноцид.
Белгијски парламент је прије педесет година, због притиска међународне заједнице, изгласао независност Конга.
Након проглашења независности Белгија – која је хтјела да задржи утицај и САД – које су се бојале совјетског утицаја на Лумумбу подржавају грађански рат, који пустоши земљу.
Из тог рата израста несврстани вођа Мобуту Сесе Секу, један од главних вођа покрета Несврстаних, који је на власти 33 године. Желећи да прекине сјећање на белгијску колонизацију, он 1971. мијења назив земље и велике ријеке у Заир.
Земља је обиљежена корупцијом, а пропада и позитивна оставштина белгијске колонизције, као што су жељезничке пруге, цесте, болнице…
Половином деведесетих година прошлог вијека у Конго се прелива грађански рат из Руанде. Ратни лидер Лоран Дезире Кабила уз помоћ руандског народа Хутуа 1997. свргава Мобутуа.
Грађански рат, у коме су учествовале Руанда и Уганда, престаје 2001. године. Године 2006. тамо се одржавају први слободни избори, на којима побјеђује син убијеног Лорана Дезиреа Кабила – Жозеф Кабила. Дјеца Лумумбе и Мобутуа такође су се кандидовала на изборима.
Велики број избјеглица стигао је из Конга у Белгију и, упркос врло тешкој историјској заоставштини, врло се добро интегрисао.
