ЛОНДОН – Бивши британски премијер Тони Блер написао је у својим мемоарима да његов насљедник Гордон Браун посједује “нулту” емотивну интелигенцију и да је размишљао о томе да га смијени са положаја владиног канцелара.
Блер је навео да је Браун могао да буде “велики извор снаге”, али да су лабуристи изгубили власт јер су одустали од спровођења даљих реформи.
Бивши британски премијер описује свој бол због рата у Ираку, али наводи да не жали због одлуке да се крене у инвазију на ту земљу 2003. године.
Блер је инсистирао да би останак Садама Хусеина на власти представљао већи ризик за безбједност, него покретање рата за његово свргавање, наводи се у дијеловима мемоара које преноси “Гардијан”.
Он је изразио тугу поводом жртава међу припадницима британске војске у рату у Ираку и рекао да је чак и плакао када су из те земље стизале лоше вијести.
“Осјећам велику жалост за њима, за скраћеним животима, осјећам жалост због породица чији су тешки губици додатно отежани контроверзом у вези с тиме зашто су њихови вољени умрли, осјећам жалост због непоштене селекције и зато што су морали да претрпе губитак”, пише Блер.
Блер је у мемоарима такође признао да му је чашица вискија или џин и тоника постало редовно средство за опуштање, али да никада није дозволио да та навика постане прекомјерна.
Он је раније објавио да ће Британској краљевској легији донирати аванс за писање књиге у износу од четири милиона фунти, као и сав приход од ауторских права.
Књига је писана три године и фокусирана је на вријеме које је Блер провео у Даунинг стриту.
Ово је први пут да је Блер описао своју сарадњу са Брауном у вријеме док су обављали функције премијера и канцелара. Коментатори наводе да је њихов однос био знатно лошији него што се раније мислило.
Блер описује свог некадашњег канцелара као “чудног момка” и оцјењује да Браун није никако могао бити успјешан као премијер, али да се није могло спријечити да дође на чело владе.
Бивши британски премијер наводи да Браун није имао политички инстинкт на људском нивоу. “Политички калкулант – да. Политичка осјећања – не. Аналитичка интелигенција – апсолутно. Емотивна интелигенција – нула”, наводи се у књизи.
Блер наводи да је Браун понекад био срдит, али и да је показивао снагу, способност и бриљантност, што су квалитети за које, како каже, није никада изгубио поштовање.
Бивши премијер упозорава да његови лабуристи могу да проведу године у политичком запећку уколико се не врате свом аутентичном програму.
