Број жалби грађана на написе у штампи поднесен Савјету за штампу БиХ повећава се, као и број демантија и реаговања, што значи да саморегулацијска свијест у уредничким и новинарским кгуговима почиње да расте и да се развија, изјавила је извршни директор Савјета за штампу БиХ Љиљана Зуровац.
“Ове године имамо велико назадовање. Од почетка године имамо повратак говора мржње у медијима, што је протеклих неколико година било заборављено. Језик мржње води ка хушкању, дискриминацији и то су најтежи прекршаји у професији”, рекла је Зуровац уочи семинара “Политичка одговорност и медијска саморегулација у предизборном периоду”.
Према њеним ријечима, то треба пресјећи професионалном свјесношђу да медији имају велики утицај на грађане, али и имати у виду да тиме новинари и себе штите.
“Политичари и јавне личности, као и сви грађани у БиХ, имају право улагања жалбе на писање штампе, ако се испостави да је оно неистинито, непотпуно или на било који начин погрешно”, рекла је Зуровац.
Она је навела да Савјету за штампу стиже велики број жалби грађана, те да је забиљежен велики број притужби у овој години, које пристижу свакодненво. Зуровац је додала да је то са једне стране добро, јер грађани постају свјесни свог права на истину и свог права да се боре за истину.
“То је добар начин да нас новинаре подсјете да у сваком тренутку неко чита нашу вијест”, додала је Зуровац.
Она је подсјетила да Савјет за штампу ургенцијом ради према редакцијама за објаву реаговања и исправке што је, како је додала, веома добар процес да би се зауставиле евентуалне судске тужбе против медија због кривог писања.
“Наравно, грешке се често ненамјерно дешавају, због чега се на овакав начин, исправком, постиже добар резултат”, навела је Зуровац.
Она је рекла да су ови семинари посвећени и едукацији јавних личности, политичара, о њиховој улози у демократском друштву у односу на медије и путем медија на грађане, према принципима које је Савјет Европе дао о слободи политичке дебате и медијског извјештавања и слободи говора.
Семинар је организован за представнике политичких партија и представнике јавних институција, а Савјет за штампу организује низ семинара у овој години, због наступајућих избора.
Експерт за медије Мехмед Халиловић оцијенио је да најпогубнији утицај у медијима, осим “жутила”, имају политика и комерцијални интереси самих власника.
“То двоје и у Европи и код нас има, чини, ми се најпогубнији утицај”, навео је Халиловић, додавши да је кршење кодекса за медије израженије у изборној години.
Он је навео да је језик мржње у медијима рефлексија онога што се дешава на политичкој сцени.
