У посљедње вријеме је неријетка појава смањивања броја пређених километара на половним аутомобилима, како би исти били скупље продати.
Прописи још не предвиђају адекватну казну за ову активност, већ се изиграним купцима препушта самостално истјеривање правде у дугим и неизвјесним тужбама. За смањење броја пређених километара потребна су мала почетна улагања, а циљ је једноставан, обманути купца при продаји и зарадити.
Модерни аутомобили пуни су електронике, а не механичких инструмената, те је враћање километраже питање хакирања софтвера. На интернетским форумима се без прикривања размјењују подаци о фирмама и појединцима који то раде, распитује се о цијенама, а добар дио возача је, ако ништа друго, барем чуо или зна некога ко је на тај начин продао аутомобил.
Снимање “Рено” је већ 1998. године на неким својим возилима почео снимати број пређених километара на два мјеста у возилу, а “Опел” на три
Неке земље Европске уније у своје прописе уводе одредбе које криминализују овакве преваре, те уводе централизоване базе података. У Белгији се за овакво дјело може добити новчана казна од 55 до 17.500 евра и казна затвора до једне године. У Њемачкој је предвиђена казна затвора до једне године уколико буде доказана очита намјера. У Њемачкој, из које увозимо велики број половних аутомобила, полиција процјењује како је свако треће возило продано с лажним бројем пређених километара, а конзервативне процјене говоре како се проузрокована штета у Луксембургу, Француској, Холандији и Њемачкој креће од 1,5 до 2,9 милијарди евра на годину.
Притом штету не трпе само купци, него и поштени трговци, лизинг друштва, произвођачи и држава, а појава има посљедице и на сигурност саобраћаја, те стање околине. Ако при отплати посљедњег ануитета корисник лизинга не жели даље финансирање и враћа кориштено возило, биће му наплаћен сваки пређени километар више од уговореног. Како таква возила морају бити одржавана у овлаштеним сервисима, веће манипулације нису могуће, али већ и “скидање” 10.000 – 15.000 километара, колико се обично направи између два обавезна сервиса, може оштетити лизинг кућу за најмање 3.000 евра.
Произвођачи имају интерес стати на крај преварантима, јер трпе материјалну штету због неоснованих гарантних захтјева и губитка угледа код странака које су увјерене да је квар ствар мањкавог квалитета и пропуста у производњи, а не посљедица истрошености прикривене лажним бројем пређених километара. Зато са сваком новом генерацијом аутомобила долазе и софистициранији системи за тачно утврђивање броја пређених километара.
Најлакши плијен за хакере су возила код којих је број километара похрањен само у једноме модулу, обично оном инструментне плоче. Буде ли хакиран тај модул, једини начин како открити превару је провјера постојећих података у овлаштеним сервисима. Проблем је што се возила обично одржавају у овлаштеним сервисима тек неколико година, до истека гарантних рокова, након чега им се губи сваки траг. На годишњем техничком прегледу евидентира се стање бројача километара, а не евентуалне манипулације с њим.
Модерни аутомобили пуни су електронике, а не механичких инструмената, те је враћање километраже питање хакирања софтвера
“Рено” је већ 1998. године на неким својим возилима почео снимати број пређених километара на два мјеста у возилу, а “Опел” на три. У случају смањивања пређених километара у инструмент плочи, стварно стање је могуће провјерити тестирањем осталих мјеста. Ипак, ако нетко хакира све рачунаре у којима је похрањен податак о укупно пређеној километражи, дијагностички уређај неће моћи очитати стварно стање. Уз то, произвођачи све више уводе твз. електроничке књижице одржавања возила помоћу којих се евидентира број пређених километара при свакој посјети сервису.
Посумњате ли у пређену километражу, једноставно одустаните од куповине возила. Ако купите возило и схватите да сте преварени, унајмите доброг адвоката и наоружајте се стрпљењем и новцем.
(Независне новине/Фронтал)
