Поштовани читаоче, током наилазећег септембра препоручљиво је да навучеш завјесе.
И не само то. Да замрачиш просторије, искључиш телевизор са свим јавним на њему сервисима, заборавиш на новине и остале независнo настројене медије, да што више боравиш у затвореном простору, а крећеш се само по пријекој потреби.
Не, не ради се о помрачењу сунца, космичким или магнетним зрачењима, топлотним таласима или сличним природним феноменима…
Наиме, током назначеног периода, бићеш изложен ударима друштвене непогоде познате под именом „предизборна кампања“.
Тотално помрачење здравог разума, штетна зрачења прозрачних обећања, заслијепљивања разним илузијама, фатаморганама и халуцинацијама су само основне карактеристике феномена који се на тебе обрушава сваке двије године, што на локалном, што на општем нивоу.
Зато, ево и неколико корисних савјета:
Избјегавај политичке расправе са комшилуком, како се не би десило да твој, до тада љубазни и мирни комшија, одједном постане права ноћна мора за твоју имовину, а све само због тога што си му неопрезно саопштио да у свијету предизборних бајки преферираш Пинокија у односу на барона Минхаузена.
По граду се крећи у најбољем одијелу и обавезно са краватом. То ће бити добар начин да избјегнеш комплекс ниже вриједности када будеш пролазио покрај силесије билборда накрцаних елеганцијом и осмјесима самозадовољства.
На врата стави обавјештење да спадаш у категорију социјално угрожених. Буди сигуран да ће те у том случају сви заобићи.
Међутим…по престанку ових ванредних околности, ипак изиђи на изборе.
Ради себе, а не ради вјечитих кандидата, њихових странака, шаторских им „партија“ и осталих забава са пјевањем и штуцањем…
Ради себе, а не ради писара Пере, ујка Васе и остале им ла фамилије, којима твоје одсуство са избора и те како одговара…
Разумна је претпоставка је да сва њихова халабука и нуткања током предизборне кампање не могу утицати на твој избор, јер си имао више од четири године да оцијениш ко даље (не) заслужује твоје повјерење.
Наравно, постоји и могућност да ти се баш нико од кампањаца не свиђа, али и ту постоји рјешење.
Одлучи се ко те од њих највише нервира, па му гласом за његовог најљућег противника барем ситно напакости.
Замисли осјећај оне среће ако се деси да пресуди један, и то баш твој глас!
А тајно гласање пружа изванредне опције.
Ако побједе твоји, стичеш право да се до миле воље шепуриш, бусаш у прса и тврдиш како си од самих прапочетака био за „нашу ствар“…
Уколико изгубиш, нико неће знати. Моћи ћеш да мудро ћутиш, изиграваш генерала послије изгубљене битке, чак и да `ладно поступиш по пословици која гласи: ако их већ не можеш побиједити, придружи им се…
Дакле, нема се шта изгубити, а ништа и не кошта.
Избор је заиста твој.
