Извјесно је, да је Дејтон донио много тога доброг Србима у БиХ, посебно териториј, државну организацију и немогућност прегласавања на етничкој основи унутар Босне и Херцеговине. Али је Република Српска за дио међународне заједнице, посебно за Сједињене Државе, био пројект у распадању.
Или, боље речено, тај дио међународне заједнице, те далеке 1996., није знао точно какву ће судбину региону наметнути па су му како БиХ, тако и РС биле тек привремено рјешење.
Зато је створен један флексибилан систем који ће се моћи моделирати по жељи свјетских моћника, а уз помоћ инструмента (институције) Високог претставника који је, као римски император, био коначан и неприкосновен тумач Дејтонског споразума. Касније су му, како би могао ефикасније владати, придодали и „правно“ оружје, то јест фамозна бонска овлашћења. Наравно, све се то осигуравало НАТО војском, страном полицијом и администрацијом. Тако је та чудовишна и несретна творевина звана БиХ постала једина (и надајмо се посљедња) колонизирана земља у демократској Еуропи, еуфемистички названа: протекторат.
Резултате знамо. Преко 800 наметнутих закона и других правних одредби, на стотине, без икаквог разлога, обесправљених особа, најчешће демократски изабраних посланика, наметнуте разбојничке приватизације, развлашћивање ентитета са преносом овлашћења на централну власт у федералном, бошњачком исламизираном Сарајеву. Поврх свега, преко међународне помоћи, створен је највећи легални систем за прање новца у свијету који је до сада „прогутао“ цирка 10 милијарди долара.
Која је будућност овог монструма-државе? Ђаво би га знао. Али нам интернационални телефонски бројеви могу помоћи у томе да нас ухвати још већи страх од крајње неизвјесне будућности. Бивше југославенске републике прикопчане су на серију бројака 38. На примјер, између 382 (Ц.Г.) и 385 (Р.Х.) била су 2 неискориштена броја. Недавно је 383 придодат Косову.
За коју је нову државицу, наметнуту од стране „Великог Брата“ (САД) намјењен број 384?
