Тек што је брдо изишло иза сунца, кревет скочи из пространог Вође, навуче ноге на опанке, стави главу на капу, отвори ауди на вратима и низ предизборну кампању се запути у прашњави друм…
А кампања к`о кампања…шта да се прича…парада по узору на добитничке рецепте из протеклих периода…
Прије приспјећа десетина аутобуса са присталицама поставила се шатра, о`ладило се пиво, подгријало печење, испробао разглас, потом се окупљенима пожелило „пријатно“, а ангажовани естрадник је одмах распалио неки турбо фолк…
Кад оно – врага…у публици мук, све љутитије комешање, рондање, псовање, све док на крају неко из гомиле не подвикну: ма, пустите ви то…де ви нас упознајте са изборним програмом ! Да ми видимо шта ви то нама нудите !
У силном незадовљству полети и неколико тањира са купус-салатом, а збуњеног забављача надгласа громко скандирање : Хоћемо програм !… Хоћемо програм !…
Свих петнаест камера РТРС-а, те мноштво оних приватних, потпомогнутих јавним средствима, одмах се устремише на видно затеченог Вођу.
Срећом, у нечијем гепеку се затекло довољно програмског материјала…спремао се човјек за кречење, па му требало за подастријети.
И подијелише га, премда је доста присутних гунђало што немају и довољно маркера за подвлачит` најзначајније ствари и рјешења…
Неколико њих је чак захтијевало и поуздане статистичке показатеље, те одговарајуће компаративне анализе приде…
Један се чак толико обезобразио, да је тражио и економску политику, те извјештаје о капиталним инвестицијама, обезбјеђеним путем тендера.
Муклу тишину послије тога су нарушавали само листање изборног програма, шкрипа маркера и убрзани пулсеви Вође и његове свите, преблиједјелих и устрашених од питања која слиједе…
А онда се Вођа, сав презнојен пробудио….и тиме означио крај ове изокренуте приче, која, на сву срећу, може да постоји само код Бранка Ћопића.
И вратио се у нормалну причу…у којој све има да иде како треба и како Бог и Вођа заповиједају.
А у којој нормална и уобичајена кампања почива на (о)пјевању лика и (д)јела Вође, на принципу „испеци па реци“, исцрпном разматрању текуће проблематике, послије чега неминовно произлази и закључак о пријекој потреби да нас Вођа и даље храни и брани.
И да, сходно томе, Вођа има право да себи још за живота гради инфраструктурно-монументалне символе вјере у његову непогрешивост и оданост народу и осталом нашем благу, машала…
А да било какав сан може и нешто да наслути…до сада није доказано ни у теорији, а камо ли у пракси.
Тим прије што то свакодневно нијечу и оспоравају многобројни тумачи Вођиних мисли и снова, било они дворски, било разнородни медиј(ум)и….
А можда би све ово збиља требало промијенити… и то радикално.
