Вијест да је Босни и Херцеговини смањен кредитни рејтинг од стране Standard end Purs-а логичан је слијед дешавања која овај простор неминовно воде ка потпуном економско-социјалном колапсу, који више није нека апстрактна категорија, него нешто што нам се већ дешава, а потпуну ескалацију треба очекивати наредне године.
Иако, кажем, није у питању било шта неочекивано, многи су се данас брецнули, поготово кад су чули шта у пракси значи смањење кредитног рејтинга:
Снижавање кредитног рејтинга БиХ са “Б плус” на “Б”, који је објавила међународна агенција ” Standard end Purs” представља велики ударац на земље који ће за посљедицу имати одлуке банака да повећају каматну стопу, оцијенио је за Срну економски експерт Спољнотрговинске коморе БиХ Дујко Хасић.
Хасић је нагласио да ће снижавање кредитног рејтинга БиХ отежати и привредницима да дођу до извора финансирања, јер то значи и ризично пословање, што показују и подаци за прошлу годину када је ријеч о директним страним улагањима који су на најнижем нивоу.
БиХ се и прије налазила у нижем рангу, а сада је, према агенцији за оцјену рејтинга, у ситуацији која је дефинисана као смеће. За такву ситуацију у БиХ знало се посебно јер је банкарски сектор у овој години већ имао смањену крединту активност”, рекао је Хасић.
Према његовим ријечима, ситуација ће се сигурно погоршавати јер ће БиХ бити у таквој ситуацији да ће средства која буду на располагању првенствено бити кориштена за буџете.
“То ће, наравно, стварати аверзију банкарског сектора према привреди и улагању у пословне активности и привредне субјекте због задужења државе. То ствара проблем јер нећемо имати инвестиције, извоз, стварање вриједности, а све је условљено политичком нестабилношћу и недјеловањем органа власти”, рекао је економски експерт Спољнотрговинске коморе БиХ.
Хасић је подсјетио да БиХ по основу стендбај-аранжмана са Међународним монетарним фондом од 2012. до 2014. године мора вратити 1,6 милијарди КМ.
Ово смо све знали. Само ове године писао сам више текстова о односној теми. Нисам економиста, али радим у привреди за своју кору хљеба, те сам попут многих других који су у истој позицији могао да видим куд све ово иде, а иде дођавола. Овде је буквално у привреди и политичком систему све проблем.
– Проблем је што транзиција није ни започета суштински, а камоли довршена. Јавни (читај: политички) сектор доминира над приватним, односно привреда је у служби политике, а потребно је да буде обрнуто
– Политичка елита апсолутно нема визију, знање и одлучност да почне да спроводи суштинске реформе.
– Цивилно друштво не постоји а сваку назнаку његовог буђења гуши држава и тоталитарна свијест већине људи на овом простору
– Јавна предузећа, која се финансирају из буџета и послују апсолутно неефикасно, при чему их нетржишно штити политика, онемогућавају развијање фер тржишне утакмице и развоја слободног тржишта.
Све је ово познато већ дуже вријеме. Ко је хтио да види видио је да овдашње политичке елите једино купују вријеме и још који комад власти тако што распродају породично сребро (примјер: Телеком РС) и задужују се у иностранству како би купиле социјални мир, без да се било шта учинило кључним пројектима за будућност овог простора:
1. Реструктуирање пензионог и здравственог система.
2. Прелазак из планске у тржишну привреду, у којој држава има све мање уплива на привредне токове.
3. Реформа управног система у правцу елиминације бирократске државе и стварања административно-техничког јефтиног и оперативног сервиса.
Новац је потрошен. Мјехурићи од сапунице су се распршили. Будимо се, сан је готов, а јава је немилосрдна. Ви најбоље знате како живите и преживљавате. Биће вам још горе. Наредне године долазе на наплату рате кредита које су наше власти узеле како би купили вријеме и политичку подршку. Многи од вас су гласали за те власти. Запитајте се:
– Живите ли боље?
– Живите ли у независној Републици Српској?
– Живите ли у унитарној БиХ?
– Какав вам је животни стандард у поређењу са остатком Европе?
– Гдје се школују дјеца ваших политичара?
– Колико на посао чекају ваша, а колико њихова дјеца?
Не требате да се журите. Имаћете времена довољно, агонија је карактеристична по томе што траје веома дуго.
Причали су паметни људи, стручњаци, шта нас очекује. Још прије пар година. Ево шта је нпр. говорио Рајко Томаш, професор микроекономије на Економском факултету у Бањој Луци 2009. године:
Проблем код задуживања БиХ је ефикасност употребе кредита. Претходна искуства говоре да БиХ, ако се изузму кредити који су у послијератном периоду употребљени за реконструкцију инфраструктуре, има врло низа ниво ефикасности употребе кредита. Из тог аспекта постоји ризик да ће БиХ једном ући у зону ризика за инострано задуживање. Кад пређе 60% учешћа јавног дуга у БДП-у, питање је да ли ће таква земља са таквим начином употребе кредита добијених из иностранства моћи више уопште да добије кредит од некога. Земље које су се задуживале и преко задужења креирале унутрашњу потрошњу, имале су по правилу увијек проблеме са својим трговинским дефицитом и најчешће су те земље западале у дужничку кризу. БиХ је, нажалост, примјер такве земље. Јер, иако је било одређених резултата у производњи, добар дио тог страног задужења, директно или индиректно подстицао је домаћу потрошњу.
Ствари су, дакле, јасне. И то већ одавно. Надам се да ће алтернатива ускоро почети да се групише и активира.
