(како би неко могао закључити на основу медијских извјештаја о посјети предсједника Владе Републике Србије Сарајеву)
У Кантону Сарајеву, чији дио је и Сарајево, данас живи и животари неколико хиљада Срба, а некад је било у Сарајеву, 1992. године око 170.000 хиљада Срба, тада је то био други српски град на свијету, послије Београда.
Мислим да су заслужили да неко од њих буде у делегацији духовних и свјетовних Срба Сарајева која би Вас дочекали, била са Вама, са представницима православне цркве, и са Србима из Источног Сарајева у шетњи и разговору!
Телевизија БН обавјештава јавност да је Митрополију дабробосанску и Саборни храм у Сарајеву посјетили предсједник Владе Републике Србије Милош Вучевић и Никола Селаковић министар културе.
Обрадовала ме је изјава предсједника Владе Републике Србије Милоша Вучевића који је изјавио у порти Саборног храма:
„Посјета Митрополији дабробосанској и овом Саборном храму у самом центру Сарајева је потврда и доказ да је српска заједница нераскидиви део историје овог града, Града Сарајева.
Надам се да и поред оног највећег проблема, а то је мањак људи (Д.Ш. мисли на Србе), недостатак људи резултат пре свега оног што се дешавало деведесетих година прошлог века.
Србија ће наставити да помаже српску цркву и народ гдје год да живи.
Тако ћемо наставити помагати Митрополију дабробосанску, и да помажемо и чувамо српску заједницу у Сарајеву, не велику али значајну.“
Увријеђен сам, разочаран и тужан због тога што сам поруку предсједника Владе Србије господина Милоша Вучевића „да помажемо и чувамо српску заједницу у Сарајеву, не велику али значајну.“ чуо у вијестима БН телевизије, а не на лицу мјеста у порти Саборног храма, као дио српске заједнице Сарајева, којој ја припадам.
До бола истинита тврдња предсједника Вучевића да је српска заједница у Сарајеву, не велика али је ипак значајна, не заслужује да му неко из те свјетовне заједнице, без обзира на политичка увјерења, не буде домаћин и да са њим поносно прошета градом који је оплемењен дјеловањем наших српских предака.
Поносан сам на господина митрополита дабробосанског Хризостома, и свештенике наших сарајевских парохија, који својим присуством у Сарајеву истински представљају православну заједницу Срба Сарајева.
Са предсједником Владе Републике Србије и министром културе у Сарајеву, домаћини су били, шетали градом, (21. фебруара 2025. године) и разговарали, моји пријатељи чији рад цијеним и подржавам, градоначелник Града Источног Сарајева Љубиша Ћосић, и Данијела Мрда директорица Архива Босне и Херцеговине, који су бивши становници Сарајева, а данас грађани Града Источно Сарајево, који су јуче (20. фебруара 2025. године) били домаћини предсједнику и министру у Граду Источно Сарајево. Са њима је био и професор др Драга Мастиловић, рођени Гачанин.
Кад прочитате овај мој завршни коментар биће вам јасно зашто сам разочаран, увријеђен и тужан као Србин, члан српске заједнице Сарајева.
Користим ову прилику да се јавно захвалим предсједнику Вучевићу и министру културе Селаковићу на томе што сам имао могућност да , 2023. године на „Видовданском сабору“ и 2024. године на „Сабору Јединство и снага-Србија“ у Београду, са њима разговарам. Током тих сусрета представио сам српску заједницу у Сарајеву, наше потребе и затражио подршку српској заједнице Сарајева од стране Републике Србије. Тада сте обећали да ће Република Србија подржати и српску заједницу у Сарајеву,
Сигуран сам да ћете Ви а и други Срби из институција Републике Србије који буду у ланцу оних који одлучују о помоћи српској заједници Сарајева, та своја обећања испунити.
Ова данашња Ваша посјета Сарајеву и Ваша изјава су први охрабрујући добри корак.
Желим Вам од срца мир, и стабилност и одговоран рад свих институција Републике Србије која ће радити за добробит Срба ма гдје живјели, у складу са „Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа“ коју је прошле године усвојио Свесрпски сабору у Београду.
Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (22.02.2025.)
