Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (15.01.2021)
Dok Republika Srpska polako dolazi sebi od proslave svetog januara, njene patriotske snage skrivene od javnosti vode bratoubilački rat ne birajući sredstva. Sve je počelo sa idejom da se stradanje Srba u Drugom svjetskom ratu nazove specifičnim, srpskim, imenom. Jedni predlažu „pokolj“, drugi „srbocid“, treći „genocid nad pravoslavnim Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941. do 1945. godine“, a bilo je i nekih drugih prijedloga.
Ta rasprava postaje sve prljavija i prljavija. Sve manje možemo čuti argumente, a sve se više iznosi „prljavi veš“ i lične uvrede. Veliki Srbi i smjerni pravoslavci bacaju kletve jedni na druge po društvenim mrežama i jedni druge nazivaju izdajnicima, stanim plaćenicima i pazi sada „autošovinistima“.
Čak i za vrijeme časnog posta.
E to je kap koja je kod mene prelila čašu, jer ne mogu da dozvolim da se bilo ko „kiti mojim perjem“ tj. autošovinizmom, pa makar to bile i dokazane srpske patriote.
Nije da se hvalim, ali odavno sam u vaskolikoj srpskoj javnosti prepoznat kao jedan od vodećih autošovinista Republike Srpske. Nije to mala stvar.
Ali šta je to autošovinizam?
Otac ovog pojma Zoran Ćirjaković ga definiše ovako „Autošovinizam počinje onda kada neko zaključi da je on sam “izuzetak”, “propust u sistemu” i kada sunarodnicima, ljudima koji su objekt lične mržnje, negira čovečnost i sugeriše da je njihova “zverska” priroda nešto što je večno, neuništivo i trajno, nešto što je deo njihovog „mentaliteta”.
Eto to sam ja i još po neki u Republici Srpskoj, ali mi čojstvo ne dopušta da vladika Atanasije, Lompar, Ković, Antonić, Mastilović, Latinović, Lozo i ostali pravi Srbi budu strpani sa mnom u isti koš.
To njihovo srpstvo nije zaslužilo.
E sada kada ste se fino upoznali sa činjenicama, pitate se u čemu je problem?
Pa problem je u značenju riječi „autošovinizam“ koji nikada ništa nije ni značila, a koja je sada potpuno obesmišljena od strane srpskih patriota, kao i mnoge druge riječi od 90-ih godina do danas.
Ima nešto potpuno pogrešno u tom pojmu ako se njime jednako opisuje Slobodan Antonić i Srđan Puhalo, Miloš Ković i Dragan Bursać, Srđan Šušnica i Predrag Lozo.
Nije to isto i ne može biti isto.
U stvari taj pojam koji su srpske patriote s oduševjenjem prigrlile i nesebično koristile služio je njima za diskvalifikaciju njihovih neistomišljenika iz bilo kakve ozbiljne rasprave i javnog života. Manje inteligentnim, među njima, to je znak da „autošovinistu“ mogu vrijeđati, prijetiti, proklinjati, a kad ih sretnu na ulici mogu ih pljunuti i išamarati. Dodate li „autošovinizmu“ još i epitete izdajnik i strani plaćenik, više ne govorite o ljudskom biću, već spodobi koja ne zasužuje da živi.
Vjerujujte mi na riječ, živim to svaki dan.
I zato braćo patriote kada završite svoju raspravu oko „pokolja“ i „genocida“, molim vas da nađete neke adekvatnije riječi za nas prave autošoviniste i ove druge.
Toliko smo valjda mi pravi autošovinisti zaslužili.
Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (15.01.2021)
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal
