Свако мало па видим плакат неке невладине организације који позива да се изађе на изборе и гласа? Лако је позвати на гласање, али за кога гласати? То је мука!
Доста ми је више бирати између лошег и још горег.
Додамо ли томе оне безобразне аргументе домаћих политичара да их немамо право критиковати, јер они су добили легитимитет од народа да их представљају, док сам ја, ето, без легитимитета.
Ево конкретног проблема. За кога ја као, убјеђени и заблудјели љевичар, да гласам; када се ради о предсједнику Републике Српске?
Један од кандидата је убјеђени националиста, што није исто што и патриота, који то прикрива вјештим избором кравата, оквира за наочаре и покојом сиједом у коси. Други је прагматични „новопечени“ националиста, који је „утриповао“ да је Супермен, а који национализам користи да би остао на власти, а то му је опет веома важно да би прикрио неке друге марифетлуке. Рецимо они с пепељарама и кантама за смеће.
Један одликује Караџића, а други дочекује Плавшићку.
Гласање за било кога од ове двојице, значи да гласам против себе. Али, појединац ту није битан битно је да добијемо Предсједника и сачувамо јединство и саборност, пред ко зна коју „пресудну“ битку за Републику Српску.
Истина имам и опцију Калинић, али како да гласам за некога ко је тренутно у подстанар у Републици Српској, па ми преостају Хрвати и Бошњаци.
Можда би требао да изађем на биралиште и поништим свој листић тако што ћу написати слово Р. (Р значи разочаран.) Било би интересантно видјети колико би било таквих листића. И то је нека порука домаћим политичарима, мада их то неће ни најмање насекирати.
Да ли сте примјетили да се политичари уопште не труде да придобију апстиненте? Та друга половина пунољетних становника Републике Српске и Босне и Херцеговине их једноставно не интересује.
Можда би требао да послушам апел професора Живановића, па да уопште не изађем на изборе. Није ни то лоше. Када на изборе не би изашло 75% гласача, а има их 1.190.000, онда би домаћи политичари видјели да немају легитимитет од стране народа. Па онда, ко освоји власт, нека Републику Српску пререгиструје као ДОО или АД, и управља како зна и умије. Мада мислим да би они најрадије прогласили стечај.
Нисам ја фикус па да, зарад избора, и имитације демократије, заборавим ко је и шта причао, а поготово радио, у последњих десетак година. То лоше утиче на моју „величанствену“ слику о себи.
Ал’ опет, не прија ми ни апстиненцијална криза. Мука жива?
———————
НАПОМЕНА:
Идејни творац насловне фотографије је Срђан Пухало. Лично и персонално.
