(Od mnogih jedno- natpis na američkom grbu)

I manje obrazovanom čitaocu ovoga bloga  poznato je  da je od više  pojedinačnih država (naravno krvavim bitkama Juga i  Sjevera)  stvorena SAD - USA), moćna  sila  nakon što je  native  people  sa  sjeverno – američkog  tla  praktično nestao -  masonska  tvorevina (valjda je i to poznato čitaocima)   stvorena  poveljom  onih 32 amarička  velikana, koji su nakon završetka  rata  odredili šta  će biti, a koji nekako svi pomrli pod neobjašnjivim  okolnostima.

Ovim uvodom koji je većini poznat, želim da kažem kako je s  a  d  a   od  mnogih država koje su svoju suverenost prepustile  veličanstvenoj  EU, nastala, sada, j e d n a čvrsta   zajednica, odjednom solidarna (u koroni jedva da  bilo tragova te solidarnosti) pod  pokroviteljstvom  vrhovne sile svijeta,  ad oculos cijeloga svijeta  i  ad gloriam  pomenute  sile, rođene  od oca  NATO-a i više majki,  ili   jedne  majke  NATO, a  „pravljene“  od  više  otaca  (ne znamo tačno o kojem  dobijenom  polu se   radi, ali nije ni  važno, bitno je nešto drugo).

Bitno  je  to da je europska  zajednica (EU)  izabrala (sila zakon mijenja)   potpunu pokornost (solidarnost je nešto sasvim drugo), potpuno predavanje do nesagledivih  dubina i  širina po svoje dobro,  sili koja se zove ZAPAD tj. Americi, mada je glavni  zli duh, kako  izgleda, Engleska. Šta sve pojam zapad i zapadna civilizacija, naspram varvarske  istočne  civilizacije (čitaj ruske)  u sebi sadrži (ili grabi za sebe) – pitanje je koje bi zahtijevalo  zaista dugu elaboraciju – za koju nisam previše raspoložena.  

Znamo   da  svakog od nas   srce vuče  sebi  sličnima, a   teško je čovjeku  vječno kriti, sakriti ono što godinama krije, prekriva  maskama, glumi, priča  jedno, a sprema  se za drugo, pljuje   naciste, a tvoji  su im bacali cvijeće pod tenkove, jer  njegovi   nisu klani, razapinjani, derani živi, vješani, spaljivani, maljem  ubijani, djecu  im nisu  nabadali  na  bajonete na njihove oči  -  i što bi se onda, taj  neko, znamo   KO  - uzbuđivao  zbog nečega za šta ga boli uvo, tj. pravednoj borbi ruske vojske  da odgovori na ubistva i mučenja svoje braće u  Ukrajini od strane pomahnitaloga nacizma... Mislim na ubijene Ruse u  Donbasu Lugansku i Donjecku.. Dapače, možda je momenat da im se (onima sa petokrakom, prije i srpom i čekićem  što su  ih nosili preci Besmrtnog   puka) najebu   majke, da  im kažu  KO  JE  SADA SILA ?  Probuđena  vampirska  sila zla, kojoj treba svježe krvi. Taj neko misli   mene nisu dirali, moji su  se  vješto skrivali, možda u domobranima možda u ustašama  itd.  a   onda   43 .   kad    su vidjeli  šta se dešava i  ko će pobijediti -   prislonili se  uz  beneveolentnog  Tita. Preostali. OK. Mudro nema šta..

A oni što su ginuli, ranjavani, preostali, e oni su sada upitni. ONI SU KRIVI, krivicom  koju  ad verbum određuju sinovi i unuci,  dovedenu od nekuda iz političke   anonime, ljigavci, nepoznati  u svojoj zemlji,  potomci   baš onih  koji su ratovali na tlu ove nesrećene zemlje, na tlu zemalja koje su bile divljački napadnute 41. godine  od strane hitlerove  armade i pavelićevih  ustaša – koljača, čineći nezamislive  zločine Srbima, Jevrejima i Ciganima.

Sva sredstva informisanja koja bi opisala šta se stvarno dešava u Ukrajini –zabranjena su. To je demokratsko izvještavanje, sloboda govora na američki način.

Sada treba usvojiti narativ (to je omiljena moderna riječ)  da su Rusi  najveći zločinci  i napadači  predatori u  cijeloj istoriji  planete,  čekali da ih  od nacista   oslobodi onaj   američki general sa srebrenim  koltom na boku  koji  je kako kažu  rekao da je odmah, te 45.  godine  trebalo  krenuti dalje.. uništiti  Ruse jer su svi boljševici. Možda on i  bi  krenuo tenkovima   dalje  na  Istok   da tu  negdje nije bio maršal  Žukov  i Crvena armija...

Trebalo je čekati. Strpljivo. Sve do momenta  kada u EU više ne čestitaju Uskrs i Božić nego PRAZNIKE, sve i   svačije praznike  jednim imenom.. Kada se ne slavi 9. maj   kao dan  pobjede nad fašizmom  - nego  nekakav   dan Evrope -KOJE   EVROPE,one koja je najmerno  zaboravila o kakvom danu se radi ?! Sramota.

Danas je sasvim jasno da su zaboravljeni  logori smrti  Treblinka, Aušvic i drugi, stravična  geta, morbidna spaljivanja ljudi. Ne, to nisu činili nacisti, oni su bili tako nježni. Komunisti, tj. Rusi, oni su problem cijelog svijeta, oni udaraju  na  autentične  američke  interese na svim kontinentima, oni, zamislite, neće da trpe s  radošću američke rakete na svome pragu.  Zamislite neko se suprotstavlja  mirotvornim snagama NATO mašinerije, koja eto neće ništa, samo da postavi  rakete  i nacilja  ih na Moskvu... itd.

Strašan primjer neprijateljstva, promjene svijesti pod  uticajem patrona sa Zapada sveprisutnog  sjećanja na doba  vladavine sovjetskog  Istočnoga bloka, koje nije bilo bez problema  – ali,  kojeg  godinama nema, u zemlji koja je članica NATO –a  koja nema sada razloga  da  t o l i k o   mrzi  Ruse, a  kao voli Ukrajince  (sjetimo se poljskih plemića s  bijelim krilima   iz  priče o Tarasu Buljbi)   kojoj, eto,  sada  ide dobro, (a najbolje joj  ide kukavički poduhvat  koji je napravljen na dan Pobjede nad fašizmom) koja pomaže ukrajinske hrabre borce koji  se kriju po rovovima i  hodnicima podzemnog  grada   (a ne mrzi  strahote geta u Varšavi,  gradu u kojem  je stradao neutvrđen broj Jevreja najcrnjom smrću) to se zaboravlja – neki takođe „hrabri“ crvenom bojom poliju  lice ruskog ambasadora koji se poklanja poginulim borcima za oslobođenje Poljske od nacista.  Prostačka, nezamislivo kukavička, prizemna reakcija Poljaka.. Časnije je bilo protjerati ambasadora iz zemlje, nego  ga polijevati crveno bojom, a  on se, pri tome, hrabro, nije pomakao s mjesta, nego je samo rukom obrisao oči...

Na kraju vratiću se na tzv. Azovske junake, bataljon čija je slava  „dostigla“ neviđene  visine i  pohvale onih koji danas usrdno pomažu naciste. Slušala sam  gledala  ono što je bilo moguće na klipovima koji su nekako stigli do nas.. I vidjela svašta. Ubijanje, linčovanje Ukrajinaca vezanih za bandere, klanje ruskih zarobljenika, mučenja,  najava  kastriranja   zarobljenika  javno, na TV, režirana “masovna ubistva“, ne bi li Putina sudili  u Hagu, počinjena od strane ruskih vojnika  itd.  Neću komentarisati, ne zato što ne bih znala  ili mogla –nego jednostavno trebalo bi mi mnogo više vremena i papira –a što prevazilazi obim bloga.  Treba samo čuti onoga azovca (koji djeluje  euforično, znamo od čega), koji strašnim riječima, u kameru,  opisuje kako neće biti zarobljenika, kako će završiti svaki ruski vojnik koji njima padne u ruke.

Evropa, zapadna kultura i  civilizacija – ĆUTI... Što reče slavni Njegoš, ja parafraziram... kad bi  Europejci rekli nešto u vezi zločina  vojske koja  nema ništa  viteško, ništa ljudsko,  kao da bi pomogli...

A oni, ti hrabri vojnici, junačine na riječima,  sjede u katakombama Azovstalja, čuče i čekaju  da ih neko izbavi...Neće, odbačeni su i žrtvovani od svojih. Neki pokušavaju da se noću  iskradu, da se izvuku kao neke p ....... e, a ne borci, junaci.

Ja se pitam šta tako hrabar bataljon  r a d i  u katakombama željezare u Mariupolju, čeka  da pije „tehničku vodu koju prethodno kuva“, da svoje ranjene puste   da umiru, da su s njima  civili i djeca, da iz katakombi pričaju o junaštvu, da pobrkaju Denkerk  i  neko izvlačenje nekoga sa  obala nekog  mora  čunkama, čamcima brodovima !!!, što i oni čekaju,  a  što biti neće, jer ONI  MORAJU BITI DOLE UZ NEKOGA, KO ZNA KOGA, a ne smije se znati da su oni neki  dole bili, da jesu   -  pa možda zbog toga nisu u stanju da krenu u juriš  iz  Azovstalja, protiv Rusa, jedan na jedan, ili  prsima  na tenkove kao heroji za koje se izdaju i koje glume  – kao što to bi  na Vučevu, na Sutjesci, gdje Koča krenu u proboj, a  iza  njega ranjenici,   gdje  bi  deset   na  jednoga.. Mislim  Nijemaca na jednog, onoga  sa petokrakom, partizana... Nije to izmišljotina, to su doživjeli naši roditelji, slušala i pamtila sam.

Što tako hrabar, slikama kukastih krstova  i svastika  opčinjeni Azov-bataljon – čuči u zidovima i  katakombama  željezare – a  ne kreće u proboj, kako bi  takav bataljon  trebalo da  uradi, ako jeste  tako  junački  hrabar   – d a nj u   u   bitku sa  ruskim fašistima (jer oni sa  nacističkim „znakovljem“ nisu  ni  nacisti, ni  fašisti)  te da  hrabro   riješe   Gordijev čvor  svoje   i   nesrećne  (od koga oslobođene)  Ukrajine – koju pomaže cijeli  zapadni svijet,  kojoj  šalje oružje i dolare – da pobijedi  Ruse, kojima  se  guraju hiljade  sankcija, i  prije  i  sada -  ne bi  li   Rusi poklekli, pa molili  i stenjali od gladi i straha... Ali, istorija  nas uči da će Rusi izdržati, ako su mogli izdržati opsadu  Staljingrada,  stravično gladni  i smrznuti (neću pisati o pojedinostima, sve se zna)  izdržaće i ove muke – jer su na muke  i nevolje  navikli.

Satanisti i vampiri  pobjeđuju samo  na kratke staze. Sile  svjetla  pobijedile su i  pobijediće  sile tame  i  zla. Slaveni su napadnuti, nisu samo Rusi, Pravoslavlje   krvari u  Ukrajini – a to je i bio cilj onih kojima nije bio  problem sagnuti  glavu  nad    krvavim  pirom   satanista..  Dok  ginu  Slaveni od bratske ruke   - lažno hrišćanski  Zapad  trlja ruke i šalje i šalje još oružja... Zelenski kao  lutka na koncu u vojničkoj majici (kakav cinizam jedne kukavice)  se cereka užasu  koji gleda svojim očima malo zamućenim, doduše, od sredstava koja čovjeka čine bezbrižnim i bezmalo  maloumnim... 

Kako  je moguće  da  ljudi  ne  shvataju  da je  ovdje u  pitanju   Armagedon, ali ne posljednja  biblijska  bitka  - nego jedna od bitaka za Ruse,  u kojoj nije bilo moguće ustuknuti i  koji su uvijek  USTAJALI  -  ustali su i sada -  jer   nije bilo moguće pustiti da vas  pljuju, ponižavaju i guraju na marginu svijeta... Ne za Ruse. Bio je to izbor koji nije bio upitan.

P.S.   Svaka čast Danijelu Simiću, hrabrom  novinaru RTS -a, i da dodam da krv  nije voda, on samo  ide  očevim stopama...Neka  je  slava  njegovom pokojnom  ocu, hrabrom  generalu VRS   Novici, može   biti ponosan na svoga sina.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (11.05.2022.)