Radmila Trbojević

MINIME SIBI QUISQUE NOTUS EST (Ciceron)

(Svako je sebi najmanje poznat)

Ovo je samo lični osvrt na protekle događaje.

Meni je bilo jasno da je (već bivšu) izbornu  kampanju SDS –a  zapravo  vodila   prof. Trivić, a da je  PDP-u vrlo  otvoreno okretala  leđa i da je očigledno za to imala razlog. Sada je jasno da je  postojao  razdor izmedju nje i Draška, što su znali  rukovodioci njene stranke (znamo koji)  praveći se da ne znaju, da ona zapravo preferira SDS –(stalno se provlačila u medijima priča da Jelena ima plan B a to je SDS). Možda je to samo zadnja mogućnost, a da sada  reaguje kad možda razmišlja da povede dio stranke za sobom. Bilo je kako je bilo. Sada je medju gore pomenutim  saborcima  ili –ili.

Objavljena  je njena  opširna izjava na društenim mrežema i bilo je jasno da je kocka bačena. U opširnom tekstu profesorica udara direktno na Draška (u zadnje vrijeme neočekivano mudrog i smirenog), partnera i  podršku, saborca  sa bilborda koji još stoji, i do  juče, „odanog“ saradnika. Do te izjave sve je bilo još podnošljivo i izgledalo je da će stranka, nekako, prebroditi  cunami koji prijeti da je raspolovi te  da će Borenović  naći način da PDP održi (to prepričava po sarajevskim teveima, uporno ne odgovarajući direktno na postavljena pitanja)  tj. da će PDP, uzdanica opozicionog djelovanja u Republici Srpskoj i nada  Sarajeva  u rušenje  Dodika-uspjeti  da savlada  rušilačke personalne interese pojednaca.

Jasno je da je profesorica u politički obračun ušla potpuno nespremna  za  MOGUĆNOST da izbore i izgubi. Para uši rečenica da „neće odustati od BORBE  dok je živa“ ! Baš  to ukazuje da o  pravilima  surove   političke borbe nije imala  pojma,  jer u Skupštinu je ušla na krilima jedne druge situacije  (nesrećne sudbine pok. Davida)  što je zaboravila i mimo obećanja koje je dala čak pod nekom zakletvom..

Po rezultatima koje je CIK OBJAVIO, narod koji  nije  glasao za Trivićku nego  za Dodika  hoće   Republiku   Srpsku   drugačiju  nego   što je  opisuje   PDP i SDS  hoće ovaj  entitet  i pobjedničku  stranku  „koji počiva na lažima, pljačkama, otimačini, nepotizmu, američkim tenkovima, ruskim špijunima, prodatim fabrikam, a stotinama hiljada onih koji su otišli iz Republike, bježeći od režima, gladi, besposlice i  neimaštine. Sve je to bilo rečeno u  krikovima opozicije  na mitinzima, na tribinama, u ponudjenim  dokazima, papirima, prijetnjom da će se otkriti ko se obogatio i na koji način, donošenjem novih zakona, hapšenjima glavešina itd. Ali  bi kako bi.  I šta ?  Ništa.  Je li kriv narod što je glasao kako je glasao? Kako narod može biti kriv ? U teško vrijeme izgleda da se i donose teške odluke –što bi rekli političari.

Jasno je   da je prof. Trivić  dobila zaista  dosta  glasova birača  – to se  ne može poreći,  niti to  treba da  zaboravi  pozicija. Medjutim, nije  pobijedila,  a izbori se i u zapadnim „uzornim demokratskim  zemljama“ gube za desetak glasova koji preteknu drugoj strani. Ovi drugi su prevagnuli, ili  su im pomogli, kako  na sva usta priča opozicija, prije svih CIK (prvo hvaljen  -  pa onda  ispljuvan),  Brisel, Amerika  i visoki predstavnik...Upregla  se sva medjunarodna zajednica da pobijedi Mile Dodik. Da li je baš tako ? Kako bi se ovo moglo analizirati a da se analizira objektivno. Teško, ali može se pokušati.

  1. Možda se   radi o onome broju  birača  (koji je prevagnuo)   koji, bez obzira da li vole  Milu i  njegovu ekipu,  nisu glasali  za one koji se ulizuju Sarajevu  (i sada se to dešava, kako čujem) nego ZA  Republiku  Srpsku  za koju je prilivena krv  desetina hiljada  boraca, koji su stali u odbranu  srpske zemlje  (valjda je to nepobitna  istina) čije sjene stoje iza  nemogućnosti da  može biti  koaliranja, tajnih razgovora i „domundjavanja“  sa Sarajevom i ambasadama sa onima, koji  u suštini nisu nikada promijenili mišljenje o Srbima, niti žele dogovor i razgovor, što zapravo svakoga dana postaje sve toksičinije i nema izgleda da se smiri. To bi bio veoma jak razlog, zar ne ?!

Vjerovatno je to kod naroda  moglo prevagnuti  da se okrene  na  stranu  gore pomenute  Republike Srpske, bez obzira na mane i nedostatke koje je pozicija  imala u vodjenju svoje dugogodišnje  politike u prošlosti, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju koja nam predstoji, zapravo  bezizlaz  i najsumornije  prognoze  - kako nam svako veče prikazuje  BN TV. Uporno, u svakoj prilici, do kosti..

  1. Danas, već krajem novembra, ekonomska situacija postaje  sve teža. Što bi bilo  i sa njima  tj. opozicijom  najvjerovatnije (što je narod možda i pretpostavio), iako su oni obećavali da mogu (da li baš)  naći izlaz, prokopati neke puteve do novih miliona pomoći  od EU, (u koju ćemo ući  s njima,  možda nekad, a možda nikada brz obzira na vlast) te  skupiti tj. oteti  pare od onih  bogatih  koji su ih pokrali pa ih dati narodu. Narod očigledno nije povjerovao u tu priču te se promjene koje su se  očekivale – nisu desile.
  2. Pokradene vreće, i to u ogromnom broju, kako tvrdi opozicija  (mada ništa nije potpuno nemoguće) ipak su priče koje teško mogu da se zamisle. Pitam se šta su očekivale uvrijedjene političke neznalice, kakvo su obezbjedjenje organizovali, šta su radili  njihovi ljudi  dok se odvijala  kradja  desetina vreća i vozila u Sarajevo  - je su li spavali, slavili unaprijed?!! Hvatali prase za pečenicu uoči Božića, spremali se za fer izbore – pustite to- dugo su  Crmadak i Borenović u politici   da bi bili do te mjere naivni. Naivna je bila samo profesorica!
  3. Možda je narod na neki način osjetio, a na izborima potvrdio, da je opozicija zaista labilna, da ne pokazuje da je jedinstvena, da nema konzistentan program, da profesorica previše priča o politici i vrijedja  (što nije trebalo) da se pokorava nekakvoj  disciplini stranke, koja je zapravo uopšte nije poštovala, dapače, koja ju je nečasno uvjerila da ona može iznijeti teret uloge, za koju nije spremna, da je  ekipa  puna egoističnih, pojedinačnih ispada u silnoj želji  da pobijedi, jednom rječju da je ona (opozicija)  veće  zlo od   ovoga  što narod podnosi   tj. od  one druge strane koja vlada i  koju treba optužiti ZA SVE I SVAŠTA, čak i  za ono za šta ne može biti  kriva, a što je potpuno odsustvo saradnje sa Fbihom. Dapače, previdjeli su u opoziciji (potpuno neshvatljivo)  da ova druga strana  polako i pažljivo,odjednom zaglušujuće  tiho- što joj  prije nije bio stil - dogradjuje svoju  „zgradu“  dugogodišnjeg  vladanja, da pažljivo bira koga  će da olabavi, tj. „povali“, a  koga da osnaži..  To se zove SISTEM vladanja  situacijom, tj. ništa se kod njih (poziciji)  ne prepušta slučaju.
  4. Da li je Trivićkin  politički  debakl bio  (jer ona je kako rekoh dobila zaista respektabilan  broj  glasova, veliki broj birača joj je i vjerovao, a pitanje je šta bi bilo da  sada ima nekih izbora) u Beogradu na nekoj TV  - dakle  kao  konačna  politička  labudova pjesma osobe  koja je bila perjanica  opozicije? Mislim da jeste. Tu je bio kraj   jedne prividne, skoro pa dječje, sage o  ženi, majci, kraljici   itd.....Možda je htjela, ali nije mogla.   Jedan „osrednji„ intervju  nije mogla da izdrži!  Zatražila je pauzu?!! Sramota, pa to bi izdržala, ondje  gdja.  Radulović, da ne trepne !
  5. Dakle, mislim da bi profesorica s a d a   morala  da  upozna samu sebe  i shvati O ČEMU se radi u ovom političkom  galimatijasu,  u kojem je ona obećavala   narodu   slom Dodikovog režima, razotkrivanje  korupcije i silna  hapšenja (a  onoliki  prevaranti  ipak  glasali za Milu)   i  odlučiti  da  li će se uopšte više ikada baviti politikom!  Ona je u Beogradu rekla ...PA JA SAM  OČEKIVALA POBJEDU, SHVATITE ...Baš kao razmaženo dijete . .Svako ko se kandiduje, naravno, očekuje pobjedu. Ali, njeno očekivanje  bilo je zasnovano na UBJEDJENJU  da je stvarno pobijedila.  MORALA  bi dakle,  u cilju da joj pretekne pameti za nastavu i normalan život profesora, koji je teško stekla, vjerujem, a zamalo ugrozila -  da prihvati da se stvari ne odvijaju onako kako ih čovjek  zamisli.  

Kao zaključak sad  kada su se strasti donekle smirile postaje jasno da će opozicija, nastaviti da djeluje onako kako ne treba. I dalje Izbjegava razgovore sa izabranim predstavnicima pozicije, ne djeluje konstruktivno, izlazi iz skupštinske sale..Vukanović koji jeste prošao u ovome obračunu sasvim dobro, i dalje ne može da kontroliše bijes i misli da je to i bio put uspjeha (što možda za neke i jeste), a ne shvata  koliko je SAM  svojom vikom i nervozom kriv za  neuspjeh  opozicije kao cjeline, misleći  da je glavna odlika narodnog tribuna da se dere svim silama, bez obzira na dokaze kojima maše  – jer sve se može  reći polako, mudro i tiše.... Argumenti se moraju reći, ali u  sali Skupštine na svome mjestu, mirno i staloženo, hrabro, bez  bijesa i vrijedjanja.  Ponovo se pokazuje nezrelost  mnogih egoizam dugogodišnjih političkih vedeta, ljutnja  i prijetnje - pa se pitam ima li medju njima iko da ih nauči šta stvarno znači  biti opzicionar. Opozicionar kritikuje režim svim dozvoljenim sredstvima, koriguje vlast,  doprinosi koliko može dobrobiti naroda -  ali u našem slučaju posebno, nije protiv  JEDINSTVA  NACIJE onda kada treba, braneći se da će ONI  da procijene (naravno da ne uvrijede  Bošnjake) šta jeste, a šta nije srpski  vitalni nacionalni interes !

Treba učiti od onih koji su naučili (vidi slovenački način čestitanja pobjednici na izborima), nažalost prije nas, da se načini političke  borbe, planovi, odluke, suze poraza, ali i  glorifikacija  pobjede - vješto  kriju, da je politička vještina  ili vještina  bavljenja  politikom  -  zapravo nauka koja i nije za svakog, imajući u vidu i mnoge likove  iz pozicije.  To se uči i onaj ko je izgubio vrijeme, a nije ništa naučio – dobije prema zasluzi.

P.S.  Pitanje aktuelnog udara struje  n o v i m  tarifnim munjama na već značajno osiromašen narod  ostavljam za drugi blog. Valjda se narod neće posmrzavati do tada –jer mu ionako od moga pisanja neće biti nikakve pomoći.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (25.11.2022.) 

Komentari
Twitter
Anketa

Da li će izmjene Krivičnog zakona i uvođenje krivičnog djela uvrede i klevete uticati na slobodu govora u Republici Srpskoj?

Rezultati ankete
Blog