U ćutanju koja je praktikujem nema prisile od strane nekoga drugog (ih), tj. nekoga posebnog, nego me duboka tuga, zapravo više  neka vrsta gadjenja tjera  (inače sam uvijek bila vrlo govorljiva) da zamuknem (što je sigurno najviši stepen ćutanja) te da tako o mnogim stvarim govorim sebi u njedra. Zašto? Prvo, ja mogu da mislim šta hoću,  ali nije baš  u v  i j e k  uputno da  k a ž e m  šta mislim, jer kao osoba koja je doživjela sve i svašta, u  ratu -  pa sve do  danas (možda i  što sam u ozbiljnim godinama, pa time i mudrija valjda)  naučila  da je kritika, drugačije mišljenje, hrabrost da se uhvatiš u koštac sa nepravdama - zaista za mladje, a time i hrabrije. Iskustvo nije na cijeni, valjda je svima poznato. Šta je pisac htio da keže?  Evo nekoliko osvrta na dogadjaje koji su me uznemirili i to baš snažno i u vezi kojih moram da se „očitujem“ što bi rekli Hrvati (mislim da bi bilo dobro da pohvatamo ove izraze, jer, ne lezi vraže, ako ih je bilo pola miliona i više na hipodromu u hipnozi od nacionalne sreće, za čas su (što reče jedan hrabri advokat, oni, samo neki, su izgleda savjest društva)- ako krenu, eto ih  očas  kod Bočca, pa da vidimo ko i kako  će im stati  na crtu! Jednom davno bila sam u  ovom gradu, u mukloj tišni noći  dok su ONI  bili na Bočcu Banjalučani u gradu su se pravili da su mrtvi...Tako je bilo, bila sam svjedok. Naši malobrojni jesu  bili na Bočcu, hrabro su ginuli - neki su  i  preostali, ali je jedan telefonski razgovor zaustavio horde, čiji -još uvijek nije sasvim  utvrdjeno.

1 . Sine, znaš li šta (ili kako)  je bilo-.. u Lici..., grmi Tompson u domovinskoj ekstazi  sa hipodroma u Zagrebu, gradu iz  nove, čudesne, demokratske  Europe, gradu koji je upao u šemu osobodjene Jugoslavije bez  kravih tragova kama i, kao od šale, dalje u EU, očigledno zbog zasluga iz vremena ponosne im NDH. Srbi nisu bili tako zahvalni svojim vodjama, a nisu ni sada – nego je  najlakše  bilo da gurnu u ambis najbolje medju njima... Tompson spominje Liku (posebno sam osjetljiva na taj ustaški  jezivi cinizam ravan krvožderima),  jer mi je pokojni otac iz Like, mladi partizan, koji nije čekao da  ga ustaša-svećenik   „humano“ pokrsti   kamom, nego se uhvatio  puške i šume... Neću da duljim, trebalo bi mi mnogo teksta a ne bi poslužilo ničemu, jer kako čujem sav spektakl organizovali su neki (ili neka firma) iz Srbije! Nisam lično vidjela, pa ne znam da li je to istina, ali tako se piše i priča. Ustaško orgijanje u Zagrebu, a Plenkovićev sjajni i rekla bih ekstatični pogled iza naočala, govorio je  više od onoga što je rekao, a  to šta je rekao nije bila kritika pomamne ustaške novo-mladeži , nego cinično pravdanje „da ako nisu neki prije njegove vlade  kritikovali „za dom spremn“i što bi ON to RADIO sada“

2. Situacija u Srbiji : Kada je sve ovo počelo napisala sam blog u kome sam ,da parafrazirm kratko, napisala da je ona tragedija u Novom Sadu teška ,preteška , da oni koji ćute i odaju počast poginulima imaju pravo to da rade. Čak sam i studente ,mlade ljude željne promjene, pohvalila. Ali, evo ,blokade traju mjesecima. Žalost za žrtvama pretvorila se u  upornu borbu protiv režima i samog Vučića - što  oni koji su gledali, a nisu vidjeli - nisu odmah shvatili. Da li je Vučić shvatio u kom grmu leži (on)  zec ? Da li će raspisati izbore ili neće -ne znam .Borba je neprestana : MI ili ONI .Ko će moći  da izdrži duže ?! Vučić ili blokaderi?  Da li više prava imaju tzv. „ćaci“ koji kao neprestano uče ,ili  oni studenti  koji će  učiti kasnije, ako ne odustanu od studiranja. Zar nema mnogo onih koji su, kako god, dobili sjajna mjesta ,a nisu nešto  uspješno završili studije ,ili ih nisu ni očima vidjeli?! Pravi studenti gube godinu , neke  profesore masovno šikaniraju, neki se pridružuju blokaderima ,pa kud puklo. Državni Univerzitet ,ukupno gledano, gubi nešto što svaki ugledni univerzitet ima u civilizovanom svijetu.Samostalnost.Koga briga? Važno je zaustaviti svim snagama sve  što vlada sadašnjom Srbijom. Doslovce. A na braniku Srbije stoji jedan čovjek  i gleda u daljinu , onu daljinu koja se kao fatamorgana  prikazuje – svi za jednog, jedan za sve, kao ono musketari. Mislim na partiju ,naravno .A na pijaci ,jer pijaca je uvijek bila, jeste i biće , pokazatelj STVARNOG života naroda, naroda koji je, osim u teškim vremenima ratova , imao pšenice i svinja i za izvoz , voća i povrća u izobilju, sira i kajamaka najviše -a sad sve putujući modernim autoputevima, kupuje na komad kajsiju  , papriku  , za trešenje nema para, maline preskupe, to jedu bogati , itd. Oj, Srbijo mati naša  ... kad je u tebi tako - šta će biti  s nama preko Drine  ? Patetično ?! Možda samo na prvi pogled.
3. Svjetska situacija: E , tu više nema prognoza. Sve je moguće i sve se nemoguće  dešava.Tajfuni , poplave snijeg gdje ga nije bilo ,požari uništavaju sve što je zeleno , smrtonosne bolesti uzimaju danak , GMO hrana je neizbježna , ako ne pojedeš paradajz ,poješćeš  nešto mesa sa antiboticima ,čak i kupus zaprašuju nečim, pa kad se ukiseli- pokvari se  itd. Zašto ovo pišem prije nego o ratovima? Zato što su ratovi bili i prije , pa zašto bi to bilo nešto neobično i  u ovo vrijeme ? O Rusima sam pisala nekad sa simpatijama,na to imam pravo, jer urajinske naciste i fašiste mrzim iz dna duše -  i na tome ostajem.Za  Izraelce više nemam simpatije  jer ono što rade Palestincima više nije samo utamanjenje jednog  naroda, to je takav izliv  uništenja, takvo mučenje-da moram reći da su fašisti, neka mi Bog oprosti , bili milosrdniji prema njima.Peć ili gas - i za kratko vrijeme sve prestaje.Smrt užasna ,ali umiranje ne traje dugo.Izgladnjavanje,ubijanje djece,rušenje kakvo je vidjeno samo u Hirošimi i Nagasakiju - je monstruozno !  Svijet  ćuti, izmišlja primirja ,dok djeca skupljaju brašno po prašnjavom putu! Da li je ovo osveta Jevreja ? Ako, jeste , zašto onom narodu. Pa njih, Jevreje, su potamanili  Njemci -a ne Muslimani ,Arapi ,Iran itd.. Koji cilj ispunjavaju kad prvi  napadnu  Iran ? Udariti prvi ,da ne udare oni ,jer  MI (Jevreji) znamo da će ONI (Iranci)udariti i to atomskom bombom.Godinama znaju .I koga ? Pa  Ameriku ! I nas ,naravno  Da li su zaboravili svoje stradanje,namjerno ili slučajno? Ne znam .Nisam shvatila suštinu, jer shvatiti  uništavanje jednog  cijelog naroda značilo bi da se upuštam u razloge  krivice  Pravoslavlja-koje je takodje negdje,ko zna kada, na redu. Dolazak g.Trampa  nije donio opšti mir -kako smo se nadali – nego neku nevjerovatnu situaciju ,kao ono kad si bolestan, a ljekari ne znaju šta ti je. Nazire se i  nešto dobro , ali nalazi (dakle fakti) ne govore u prilog tome.
4. Da li ima još nešto o čemu nisam pisala .Ima naravno. To je naša situacija u Republici Spskoj. Bilo bi mnogo toga što iz moje perspektive izgleda  onako kako vlasti ne bi željele da se piše. Pisati treba haiku poeziju , ono kako je nama lijepo ,kako imamo svega i previše ,pogotovo penzioneri (veliki majstor, naš Višković, tvrdi da je tako) ) ,dakle, penzioneri žive dobro ,  lijekovi su besplatni ,veterani i invalidi žive super,1 kg pšenice u ovoj suši  biće  plaćen ratarima u zlatu , kupovaćemo  TREŠNJE,svi ćemo  ići  na more ( samo neki hoće i na hrvatsko, zašto da ne ?!) itd. Neka pišu oni koji mogu dokazati da je sve baš kao u nekoj ljubavnoj pjesmici .Pravo mi se smuči kad potegnu da pišu ljubavne  pjesme (zbirke !) dokone,  u duši mlade ,penzionerke- i još budu i nagradjene  za lupetanja o ljubavi , kad mnoge od njih stoje u redu pred javnom kuhinjom na plus 38.

Neko će reći da sam kukavica zato što ne udaram  direktno u poznate mete , možda , ali,  ja samo nisam  mlada i snažna kao, recimo, Daniel Simić, za koga vjerujem da je  iskreni srpski  patriota kakvih je veoma malo medju onima koji su na javnoj sceni .Oni  najgrlatiji (znamo ih svi)  se  busaju u  srpska  prsa, najviše da zadrže  ogromne benefite, koje su stekli ,većinom nezasluženo ).Nažalost ,ne pišem Ćirilicu, ja sam germanista i dugo  pišem ovako kako pišem i  sada  i ne pokušavam da mijenjam pismo zato što sam Srpkinja  - što Daniel  zamjera, ali  sigurno nisam  daleko od onoga što on  piše  i  priča, hrabro , jasno i  glasno - samo ne želim da trošim riječi uzalud,  jer  j a   više nemam vremena za priču i  igre bez granica  (kao ono Desanka M.) a  Daniel, srećom , ima i   , evo ,  da završim ovu  priču -   ako može da  TRPI  vas  cijeli  narod u  RS-u   (ovako nas od milja  zovu naši uvijek  odani  i dokazani  prijatelji iz Sarajeva, veliki  miljenici  i  naše  opozicije ,koja je bezrezervno srpska , zar nije ?! )   ovakav  bogat  i  sve bolji život - kakav sada ima,  (dobro -na neki način- ,što kao uzrečicu  stalno ponavlja pomenuti,  a  baš omiljeni premijer naše Vlade g.Višković),  KO  sam  ja da kažem da  trpljenje ima  granice.  Mislim, istina je da narod  trpi  i ćuti odavno i preko granice. Izdržljivosti.

Prof. Radmila Trbojević