ВАШИНГТОН/ПЕКИНГ – Вашингтон оптужује Пекинг да манипулише својом националном валутом и да је то један од разлога велике рецесије широм свијета.
Национална валута Кине, разлог је нових америчко-кинеских варница. Од претпрошле године, Кина на свјетским берзама држи исти курс – за један долар добија се 6,83 јуана.
Америка сматра да је то много, да Кина намјерно потцјењује своју валуту, па извлачи корист из извоза. Кинези тврде да их Американци користе као “жртвеног јарца”, да би оправдали сопствене економске тешкоће уочи јесењих, допунских избора за Конгрес.
Разлика у америчко-кинеској трговинској размјени годинама је на страни Кине – прошле око 230 милијарди долара. Амерички сенатори зато захтијевају од Бијеле куће да их “притисне” по питању курса јуана.
“Кинеска манипулација јуаном један је од разлога велике рецесије широм свијета”, изјавио је сенатор демократа Чарлс Шумер.
Пекинг љуте оптужбе те врсте, посебно то што у њу прстом упиру из земље која, како кажу, и сама смањује вриједност долара и служи се протекционизмом да ограничи увоз.
“То није фер и штетно је како за кинеско-америчке односе и економске везе, тако и за међународну трговину, посебно у тренуцима када се појављују знаци економског опоравка. То је типичан негативан примјер трговинског протекционизма”, рекао је из МИП Кине Чин Ганг.
Много је стручњака у свијету који процјењују да је јуан потцијењен од 25 до 50 одсто да би кинеска роба била јефтинија на свјетском тржишту од конкурентне.
“Међународни монетарни фонд сматра да је кинеска валута веома потцијењена”, сматра директор ММФ-а Доминик Штрос Кан.
Кинески извозници кажу да би их раст вриједности јуана упропастио. Власти се плаше да би мањи извоз повећао незапосленост док много улажу у отварање нових радних мјеста.
“Јуану у блиској будућност неће расти вриједност, а посебно не због политичког притиска. То би утицало на социјалну стабилност јер би се фабрике затварале”, реко је из Кинеске академије друштвених наука професор Ји Ксијанронг.
Кина је избјегла кризу која је увукла свијет у рецесију. Прошлогодишњи економски раст био је 8,7 одсто. Свјетска банка прогнозира да ће ове године порасти 9,5 одсто. Што се тиче варница на релацији Вашингтон – Пекинг, аналитичари очекују рјешења за спорна питања. Јер двије велике силе у исто вријеме су и супарници и партнери.
