АТИНА/БРИСЕЛ – Грчка влада је успјешно продала десетогодишње обвезнице у укупној вриједности од пет милијарди евра, при чему су инвеститори дали понуде у укупном износу од чак 16 милијарди евра, објавили су извори из банкарских кругова.
При куповини обвезница нису морале да помажу стране државе, већ су их, првенствено, уписали институционални инвеститори.
Аукцију је реализовао конзорцијум састављен од финансијских институција „Берклис” (Barclays), ХСБЦ, Номура и неких грчких банака.
„Као пчеле на мед бацили су се инвеститори на нове обвезнице грчке владе”, коментаришу медији огромно интересовање за нову емисију тих дугорочних хартија од вриједности.
Већ у првом сату, на аукцији су поруџбине за грчким обвезницама достигле седам милијарди евра, а на крају чак 16 милијарди евра.
Купон обвезница достигао је, према писању лондонског „Фајненшел тајмса” (ФТ) 6,4 процента, што је значајно изнад њихове постојеће вриједности. То је за око два процентна бода више у поређењу са португалским државним обвезницама и приближно двоструко више у поређењу са њемачким.
Додатне мјере штедње, о којима се грчка влада договорила у сриједу 3. марта, имају значи, бар привремени успјех, истичу аналитичари.
Нови грчки штедни пакет, укупне вриједности од 4,8 милијарди евра, обухвата повећање пореза на додату вриједност (ПДВ) на 21 са садашњих 19 процената, повећање потрошачких пореза на бензин, дуванске и алкохолне производе, ограничавање бонуса за запослене у јавном сектору за 30 процената и замрзавање плата у јавном сектору.
Европска централна банка (ЕЦБ) сматра грчки консолидациони пакет увјерљивим. Грчка би, према оцјени предсједника ЕЦБ Жана-Клода Тришеа, требало да захваљујући тим мјерама поново стекне повјерење на финансијским тржиштима.
Грчка је нову емисију обвезница натемпирала само дан послије оглашавања нових корака у борби против минуса у државној каси, истичу аналитичари који хвале овакав поступак владе у Атини.
Акције грчких банака су послије обзнањивања владине намјере да прода десетогодишње обвезнице почеле да расту.
Њихов већи раст је, међутим, спријечио корак агенције за рејтинг „Мудис” која је почела да провјерава пет грчких банака са могућношћу да смањи њихов рејтинг.
Европски комесар за економију Оли Рен је у разговору за италијански лист „Коријере де ла Сера” оцијенио да ће додатне мјере грчке владе бити довољне за ову годину, уколико буду реализоване у пуној мјери.
Додао је, међутим, да ће 2011. и 2012. Грчка морати да предузме даље кораке у „поправци” својих јавних финансија.
У Грчкој се, исто као и у Португалији, настављају протести против мјера штедње, објавили су страни медији. Нова буџетска кресања се не свиђају грчким синдикатима који планирају даље штрајкове.
Највећи грчки синдикални савез запослених у јавном сектору АДЕДY је за 16. март најавио 24-часовни престанак рада. Протесте спрема и највећа синдикална организација запослених у приватном сектору ГСЕЕ.
