Кинеска привреда порасла је током прошле године 10,3 одсто, што је више од очекивања, захваљујући великим улагањима која су појачала потражњу али која су такође убрзала инфлацију.
Национални статистички биро данас наводи да је инфлација у децембру била 4,6 одсто, нижа од рекордних 5,1 проценета прије 28 мјесеци пошто су цијене хране благо пале. За цијелу прошлу годину инфлације је 3,3 одсто.
Улагања у грађевине и друга непокретна добра скочила су за 23,8 процента. То је велики пад после повећања улагања од 30,1 одсто у 2009. години захваљући новцу из стимулативних програма покренутих у борби против свјетске кризе.
Кинеска привреда је и даље сувише зависна од таквих улагања која по мишљењу многих аналитичара стварају потенцијално опасни финансијски балон.
По свим уобичајеним мјерилима, другој највећој привреди свијета добро иде, сем што огромне суме новца које у економију убацују државне банке стоје на путу свођења политички опасне инфлације под контролу.
Кинеско руководство, свјесно друштвених немира које су изазивале провале инфлације у прошлости, зауздавање инфлације је поставило као приоритет. Пекинг је повећао каматне стопе два пута у протекла четири мјесеца и наложио бројне друге мјере за смањење улагања.
После вијести почетком седмице да су највеће државне комерцијалне банке одобриле скоро 240 милијарди јуана (36,4 милијарде долара) нових кредита у првих 10 дана нове године, влада је поново наредила банкама да појачају контролу ризика.
