Отпуштања, смањења плата и повећање пореза не доприносе европским економијама да смање своја дуговања.
Строге мјере штедње широм еврозоне биће апсолутно контрапродуктивне уколико посрнуле европске економије не спроведу економске реформе како би постигле привредни раст, истичу све чешће међународни економски аналитичари. Модел по којем Европска унија сада спасава Грчку од банкрота, према оцјени експерата, практично спасава банке и инвеститоре, а не грчки народ, који ће се и у 2020. години, како оцјењује берлински „Тагесцајтунг”, суочавати са ситим нивоом државног дуга.
„Европска помоћ неће помоћи Грцима, који ће морати да живе са мањим платама, мањом сигурношћу да ће задржати радно мјесто, лошијом здравственом заштитом и огромном распродајом државне имовине”, пише Ерик Бонзе, коментатор „Тагесцајтунга”, додајући да је то „безобзирни диктат” од којег корист има прије свега банкарски систем, који ће избјећи колапс захваљујући каматама оствареним на кредитима датим Грчкој.
Према његовим речима, „(њемачки министар финансија Волфганг) Шојбле и компанија спасли су кредиторе а не грчки народ”.
(Политика/Фротнал)
