izvor: Tanjug
"Javni dug zemalja bivše Jugoslavije iznosi 90 milijardi evra, dok je prije raspada Jugoslavije iznosio oko 20 milijardi. Sve te zemlje, osim Slovenije, polako klize u dužničko ropstvo ukoliko ne preduzmu hitne i stroge mjere", piše list.
Dnevnik navodi da je trenutno rekorder u javnom dugu Slovenija sa 28,8 milijardi evra, ali je bruto domaći proizvod (BDP) najveći od svih tih država, tako da ima mogućnost da ga otplati.
"Javni dug Slovenije porastao je na 71,7 odsto BDP-a, a procjenjuje se da će ove godine dostići 81 odsto. Ove godine javni dug Slovenije će porasti na 28,8 milijardi evra, ili 80,9 odsto BDP-a, a to je skoro četiri puta više u poređenju sa 2008. godinom, prije izbijanja globalne finansijske krize", naveo je list.
Na drugom mjestu je Hrvatska s dugom od 28,7 milijardi evra. Slijedi Srbija s dugom koji je prešao 20 milijardi evra ili 63,3 odsto BDP-a.
Ministarstvo finansija Srbije saopštilo je ove nedjelje da je javni dug Srbije na kraju marta iznosio je 20,507 milijardi evra, što je 62,3 odsto BDP-a. U martu je javni dug povećan za 109 miliona evra.
BiH ima javni dug od 5,5 milijardi evra, Makedonija od 2,7 milijardi evra i Crna Gora od 1,7 milijardi evra.
Saradnik Instituta za tržišno istraživanje Saša Đogović izjavio je da zemlje bivše Jugoslavije polako tonu u dužničku krizu jer je raspad bivše države "destruktivno uticao na industriju, proizvodnja je smanjena i značajno je pala konkurentnost u privredi i preduzećima".
"Tržišta u Aziji i Africi su izgubljena", zaključuje je Đogović, a prenosi slovenački Dnevnik.
