„Знао је, ма где живео, увек ће му недостајати колевка града у котлини где се тачно не распознаје на којем месту престају светла стрмих махала што се пењу уз брда, а где започињу звезде” – писао је Момо Капор и мислио на Сарајево, град у којем је одрастао и завршио прве разреде основне школе седећи у клупи Иве Андрића.
У априлу, док се сумрак спрема, у Сарајеву Моме Капора већ деценијама нема, a тамо је два пута рођен. Први пут било је то 8. априла, а други рођендан Капора у граду на Миљацки, четири године и четири дана касније, 13. априла 1941. када је бомба пала на кућу Капора, а мајка Бојана телом заштитила свог сина Мому и погинула.
Капоров април у Београду већ годинама обележава додела књижевног и ликовног признања са његовим именом. Причу о два Капорова града причају добитници, један члан жирија и сам Капор, сви бар делимично Сарајлије или Херцеговци.
Неле Карајлић, добитник Награде „Момо Капор” за 2019. годину
Вуле Журић, члан жирија за Награду „Момо Капор”
Весна Голдсворти, добитница Награде „Момо Капор” за 2022. годину
Сања Савић Милосављевић, добитница Награде „Момо Капор” за 2025. годину
Извор: РТС
