Sarajlija Emir i Beograđanka Tanja zavoleli su se devedesetih u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Njihov brak od tridesetak i više godina, krunisan sada već odraslim sinom od skoro isto toliko, odoleo je svim iskušenjima a sudbina ih je zajedno s njim, kao bebicom od samo tri meseca, 1994. godine odvela u daleku Kanadu.
Dok iz kancelarije svoje sada već nadaleko poznate auto-škole, pokazuju ne samo fotografije svojih kamiona, ozbiljnih mašina, nego i porodične na kojima se Emir vidi kao mlad vozač kamiona i mladi tata kog lepa Beograđanka – mama Tanja i sinčić, ispraćaju na turu i put.
Emir se seća početaka, bukvalno ni od čega, i činjenice da je po dolasku u Kanadu prvo otišao da polaže za običan auto! A nešto kasnije i za kamion u Hamiltonu posle čega se zaposlio i neko vreme radio kao instruktor, tako oko dve godine.
Potom je rešio da radi kao kamiondžija, vozio je duge rute, do Vankuvera i tako je radio i živeo oko godinu i po. Potom je prešao na kratke rute jer nije voleo tako duga putovanja niti da dugo odsustvuje od kuće, Tanje i sina.
Već 1997. godine sa suprugom Tanjom odlučuje da otvori auto-školu. Početak je bio skroman, prvo su kupili jedan kamion, ali vrednim radom i trudom posao se širio i postao pravi biznis! Došli su drugi, treći kamion… danas njihovi polaznici u školi uče teoriju i praksu na 3 ogromna kamiona s prikolicama – dva automatika i jednim s manuelnim menjačem.
Gazdarica škole Tanja objašnjava da kad položiš s manuelnim, takav vozač u Kanadi nema nikakvih ograničenja kad je reč o dozvoli za upravljanje kamionima, za razliku od automatika, te da se sve više ljudi odlučuje za učenje na klasičnom menjaču jer želi da pokrije sve opcije.
Tanja se seća i početaka u njihovoj, posle 25 godina rada, sada uspešnoj auto školi kada su im krajem devedesetih 90 odsto polaznika bili “naši” odnosno ljudi s prostora bivše Jugoslavije, iz svih republika, koji su se tada u velikom broju doseljavali u Kanadu.
Međutim, početkom 2000-ih dolazi do preokreta i skoka škole na viši nivo kada od nadležnih ministarstava dobijaju dodatne sertifikate a uz njih i kandidate iz čitavog sveta.
Tanja i Emir kažu da u drugim školama polaznici odslušaju teoriju pa tek onda vide kamion a da oni vole da to bude kombinovano. Kad je reč o nastavi kod njih u školi nema grupnih lekcija – u kamion se seda isključivo 1 na 1 – 1 đak, 1 instruktor!
Emir je tokom karijere napredovao i ispolagao za najviše sertifikate koje može da ima instruktor vožnje kad je reč o kamionima.
Izvor: serbiantimes.com
