Брус Вилис и црнац. Обичан трилер, који искорак из суморног жанра предвидивог саможртвујућег краја, мијења у веселу наду у позитиван завршетак. Који се на крају и деси, срећом по све нас.
Стари уморни детектив, алкохоличар и намћор; добија задатак да на суд отпрати извјесног свједока. Из неког разлога, овај не добија заштитни прслук, а и Брус стаје да купи пиће. Тип прилази да га убије, пуца, на прозору се види рупа, а затим убица упада главом кроз сасуто стакло.
Брус спаси чамугу који не престаје да брбља, како ће отворити своју пекару и треба да обави важан посао у суду, али долазе његови пријатељи које предводи бивши партнер му. И то двадесетогодишњи.
Они хоће да убију црнца, јер је кренуо да свједочи против њих. Брус то не да. И онда га они драматично јуре по граду, и када све мирише на тај аутобус окружен Сватовцима који смо видјели на почетку филма, црња се враћа да нам спаси вјеру у хепиенд.
Кроз мало јурњаве (ваља проћи 16 раскрсница до суда), испоставља се да је и сам детектив-заштитник један од оних које ће чамуга раскринкати. У име тога, он одлучује да заузме његово мјесто, што му полази уз невјероватан низ околности и помагача, какав је и иначе уобичајен у оваквим дјетињастим остварењима.
На крају, Чамуга му пошаље торту са натписом како се људи мијењају. Неки познати, а и њих двојица.
Срећан рођендан.
(Редитељ: Ричард Донер; Писац: Ричард Венк)
