Ако неко каже да је ово женски Роки, потпуно је у праву. Осим што је заборавио поменути ваљанију причу, бољу камеру, и успјешнију режију.
Почев од ситне потрошачке филозофије у боксу је све наопако, преко озбиљне глуме и мотивације ликова.
А они су: Стари тренер Френк, којег испаљују боксери када их научи марисани. Његов запосленик, судбине налик црном Маријану Бенешу. Сиромашна и необразована дјевојка из Мизурија, која у својој 32. години једино знаде да се бије.
Е, она је та од милион.
Пошто га својом одлучношћу наговори на обуку женскиња, креће весела прича. Меги Фицџералд нокаутира сваку противницу још у првој рунди. Па тренер Френк мора подмићивати менаџере, да припусте неко женско у ринг с њом.
Од прве озбиљне борбе, редитељ нас приморава да у руке узмемо ирски рјечник. Не енглеског, него гелског језика. На леђа јој је ставио натпис Мо Кушна. Ирци га скандирају у екстази, али она не узима рјечник да види шта то значи. Чека да јој тренер каже превод. А он шути.
У батинашкој драми, није највеће освјежење што Френк чита Јејтса на гелском. Просто то, што изостаје боксерска радио-веза. Појава у филмовима, када један боксер разваљује другог од батина, па онда каже “пријем”. Тад овај почиње да га вошти, док га онај за којег навијамо опет не ркне у тренутку када овај каже “пријем”, или у одлучујућем нокауту.
Да превазилази феминистичког Рокија, јасно је на свакој кривини. Поготово, када бивша проститутка из источног Берлина (докле с Русима више?), сломи врат цури од милион долара. Тада спортско-туристичка прича, постаје социјална драма.
Весела Меги послије меча свог живота, више не може ни да дише сама. Непокретна до краја вијека. И, тај неугодни дио боксерског живота није остао ушминкан прекидом као на ТВ. Надамо се да ће бити добро, а док се такмичарима указује љекарска помоћ погледајмо рекламни блок…
Принуђени смо гледати како се свјетском шампиону отварају ране од прекомјерног мировања. Да је се породица напрасно сјећа, турајући јој у вилицу хемијску хемиску оловку, а онда над документ којим им преписује све што је крваво зарадила. Приповјест нас злоставља, док нам та страхота не уђе у мозак као таблица множења.
А тешко је утјерати у свијест могућност, да неко од свог тренера тражи еутаназију. И да када је он одбије, сама себи прегризе језик како би искрварила на смрт. На крају нам Френк свима испуни жељу. Њу убије, а нама каже шта значи Мо Кушна. (Моја драга. Моја крв.)
Пошто вас је Иствуд поштедио вирења у рјечник, ја нећу. Ево још три ирске, за домаћу душу:
Чаки ор лоу.
(Редитељ: Клинт Иствуд; Улоге: Клинт Иствуд, Хилари Свонк, Морган Фримен)
