Симпатичан полуумјетнички, терапеутски филм, који је непремостиво утицао на Подземље Емира Кустурице. Наравно, у дијелу гдје се користе монтаже тупавог Фореста у битним историјским догађајима.
Све је то у циљу смјехотресног дочарања непосредности, и веселог доживљаја прошлости. Ту методу је Куста обилато користио, у погледу друга Марка. И истог таквог Тита.
У суштаству, брзо премотавање историје САД.
Патетике и политичке коректности има исувише, али није довољна да потамни Хенк(с)ову глуму. Оваквог глупана је стварно требало одиграти.
Филм је јако духовит, пун лако уносивог градива из Вијетнамског поглавља предмета који је, уз енглески језик, једини обавезан у америчком образовном систему. Самозаокупљујуће генијално, и истовремено очаравајуће расуђивање глупих људи, не мијешати у ово политичко просеравање. То је оно што овдје ваља.
Мислим да би се та срж могла извући из ријечи Форестове маме: Немој никоме никада допустити, да ти каже како је бољи од тебе. Да је Бог хтио да сви будемо једнаки, сви би носили протезе на ногама.
Било би заиста лијепо да је свијет такав, каквог га Гамп доживљава. Јер у стварности би га у војсци тукли, погинуо би у Вијетнаму, не би ухватио ни шкампе, ни дјевојку.
Али, то је филм.
(Редитељ: Роберт Земецкис; Улоге: Том Хенкс, Робин Рајт)
