Власти Босне и Херцеговине, изабране на општим изборима у октобру 2006. године у мандатном периоду од 2007. до 2010. године су имале на располагању 24 милијарде и 718 милиона КМ колико су износили усвојени буџети и ребаланси буџета Институција БиХ, Федерације БиХ, Републике Српске и свих 10 кантона у Ф БиХ за период од 2007. до 2010. године.
Од овог износа за функционисање основних функција, као што су парламенти, владе, министарства, владине агенције, правосудни систем, одбрана, полиција и сигурност у протекле четири године издвојено је укупно 7,66 милијарди КМ, од чега су чак 2,04 милијарде КМ планиране у 2010. години.
Током протекле 4 године, трошкови одбране и правосудних институција нису значајно промијењени у односу на трошкове генералних јавних служби и полиције, који су снажно повећани током 2007., 2008. и 2010. године.

Поред средстава за финансирање основних функција државе, у мандатном периоду домаће власти су за финансирање политике које су обухваћене Грађанском платформом издвојили укупно 11,8 милијарди КМ.

Власти су од свих 12 политика највећу пажњу посветили образовању и социјалној заштити за које је издвојено чак 8,8 милијарди КМ, односно око ¾ укупних средстава намијењених за све политике које су обухваћене Грађанском платформом.
У трошковима социјалне заштите су обухваћени сви видови социјалне и борачке заштите, заштите особа са онеспособљењем и расељених лица и повратника.
Остатак средстава која су остала након обезбјеђења основних функција владе и средстава за финансирање политика из Грађанске платформе у цијелом мандатном периоду у износу од 5,3 милијарде КМ, домаће власти су усмјериле у различите остале владине програме, од чега у путну инфраструктуру 411 милиона КМ, културу и спорт у износу од 363 милиона КМ, те остале различите владине програме у укупном износу од 1,6 милијарди КМ. Остали расходи који укључују обавезе по кредитима, каматама, буџетске резерве и неразврстано су планиране у укупном износу од 2,8 милијарди КМ.
На основу усвојених буџета у мандатном периоду може се видјети да су издвајања за кључне социо-економске политике као што су запошљавање, побољшање положаја младих, реформа јавне управе, ЕУ интеграције и страна улагања и даље на изузетно ниском нивоу и да поред додатних прихода власти у протекле 4 године нису остварила значајнији искорак по питању њиховог финансирања у односу на стање у 2006. години.

