Криминалистика будућности функционише предвиђањем злочина. Троје људи који пливају у течности, у стању су то видјети (а особито дјевојка). Онда се налаз преточи у куглу, која одшпила у правцу инспектора. Спријечено убиство, виђено у будућности, суди се као и почињено.
Систем је потврђен и тачан. Општеприхваћен у 2054. години, као и отисци прстију. Све док и истражитеља не утрефи, да му прорекну убиство. Затим слиједи јурњава за оправдање, помоћу деја ву (мањинског извјештаја). Њега је сачинила врло симпатична бакица, експериментални ботаничар.
Добро познати Спилберг. Патетичне мотивације, у пренатално-прекогнитивном смислу. Главни јунак пати, јер није успио спријечити смрт сина. Куку, леле.
Прича је мало пренатегнута око објашњења намјештаљки. Оркестратор зла, на концу је стављен пред избор: Доказати да систем ради или упропастити себе? Што је све препирка са врстом казне, заступљеном нпр. у Тексасу (смрт).
За ову будућност је карактеристично да се, сем уређаја прекриминалистичких полицајаца, ништа не разликује од садашњости. Уз рекламно скомрачење и у сутрашњости.
Још једна екранизација романа Филипа К. Дика.
(Редитељ: Стивен Спилберг; Улоге: Том Круз, Колин Фарел, Макс фон Сидоу)
