ПОДГОРИЦА – Након дванаестогодишње паузе, у новим условима, ревитализовано је највеће црногорско књижевно признање – Његошева награда.
Ово високо одличје у претходном периоду (од 1963. до 1997.) добило је дванаест аутора из свих средина бивше Југославије.
У складу са новим Законом о државним наградама, ово високо признање биће у току ове године додијељено дјелу које је први пут објављено у посљедњих пет година у данашњим самосталним државама насталим распадом бивше Југославије.
На приједлог Министарства културе, спорта и медија, Влада Црне Горе именовала је Жири за додјелу Његошеве награде, који чине истакнути књижевници, књижевни критичари и професори литературе: академик Зденко Лешић из БиХ, проф. др Влахо Богишић из Хрватске, академик Катица Ћулавкова из Македоније, проф. др Алеш Дебељак из Словеније, проф. Филип Давид из Србије, академик Сретен Перовић и академик Ненад Вуковић из Црне Горе.
За предсједника Жирија за додјелу Његошеве награде једногласно је изабран академик Сретен Перовић. Разматран је и верификован Пословник о раду Жирија, и из сваке од шест држава изабрани селектори, чија је обавеза да предложе Жирију до пет дјела (пет аутора) из својих средина која, по пропозицијама, могу конкурисати за ово високо признање.
Награду која носи име највећег црногорског пјесника у претходном периоду добили су Михаило Лалић, Мирослав Крлежа, Меша Селимовић, Бранко Ћопић , Блаже Конески, Оскар Давичо, Јосип Видмар, Десанка Максимовић, Борислав Пекић, Добрица Ћосић, Стеван Раичковић и Матија Бећковић.
