Наставак наставка, што најбоље и описује вриједност. Демијан је коначно, на корак до предсједника САД. Овај наставак је далеко јаснији у паралелама, тј. чињеници да су финансијерски и лобистички прсти Католичке цркве, дубоко уплетени у кучине ове целулоидне траке.
Тај други, тјелесни долазак Христа, јесте занимљив. Мада, прилично банализује улогу добра у читавој трилогији. Потпуно сељачење хришћанства, долази у посљедњој сцени. Над умирућим Демијаном, појављује се лицитарски холограм Исуса, истовјетан онима у брошурама Јеховних свједока.
Демијану на путу стоји пророчанство квазиапокрифа из Хеброна, које каже да ће са “великог острва” (В.Британија) доћи спасење за људски род. Уз помоћ мреже сатаниста, убија сву дјецу рођену на одређени датум. Све сем сина свог вјерног сарадника, Иродишући модернизмом.
Нареди му убиство, поредећи га са Абрахамовим жртвовањем Исака. Дјете је ипак спашено, а Демијана обредним бодежом убија енглеска водећа новинарка.
Потпуно испрактициран, без имало укусне окултности, неопходне оваквим дјелима. Чак и када те окултности има, сасвим је безразложно банална.
(Редитељ: Грејем Бејкер; Улоге: Сем Нил, Росано Браци, Дон Гордон)
