Весело приповиједање, са интервенцијама свезналог приповједача у ткиву приче. Конфузан сценарио, који то на све начине жели додатно појачати.
Ниво компликованости се приближава Океновим (11 и 12), али сем мјестимичних испада, ни близу није толико фолирантски. Троје главних ликова, пратимо кроз неколико дана. У клупку намјештаљки, убистава, љубави из дјетињства и хомосексуалних вриједности. Неуспјела глумица, детектив са пиштољем у гаћама и обијач, који бјежећи од милиције доспије на пробно снимање. Вјечити дерби кроз препуцавање на линији Лос Анђелес-Њујорк.
Вриједност му је нагла несхватљивост. Густо концентрисана у јединици времена. Објашњава се ријетким кључним изјавама, што гледање условљава у нетремично. Ако се пропусти детаљ, прича је и даље нејасна. Није досадан, али не може побјећи од нивоа мотивације да гледалац жели видјети крај.
Кокетира са композиционом фразеологијом трилера. Некада је исмијавајући, а некада послушно слиједећи. Посједује изврсне (ненајављиване и неопјеване) натуралистичке дијелове. Посебно са судбином отпалог прста.
Изванредна забава, за све који воле комичне трилере.
(Редитељ: Шејн Блек; Улоге: Роберт Дауни млађи, Вал Килмер, Мишел Монахан)
