Објављујемо неке од изјава на основу којих је УГ Зашто не, анализирало тачности и утемељености изјава датих од стране функционера СНСД.
Игор Радојичић, носилац листе за Народну скупштин у Изборној јединици 2, је рекао да су поносни како се ради у Мркоњић Граду и да је ово мјесто примјер како може бити лијепо мјесто које је некад горјело и из којег су људи морали бјежати.
Питање је да ли грађани и грађанке Мркоњић Града дијеле Радојичићев занос, питају се у УГ Зашто не.
Мркоњић Град више не гори, али људи из њега и даље бјеже и то у све већем броју, просјечне плате у овој општини и даље су мање од просјека у Републици Српској, њихов раст не прати раст плата на ентитетском и државном нивоу, број запослених у овој општини од 2005. до 2008. године пао је за 82, док се број незапослених у истом периоду повећао за 326… Предвиђен минимум од 1200 радних мјеста, који су, према развојној стратегији ове општине, требали бити отворени од 2007. до 2011. године, остао је мртво слово на папиру, баш као и сви остали планови утврђени стратегијом, укључујући и отварање пословних зона (за које је тек у августу ове године урађена “Прединвестициона студија оснивања и успоставе пословних зона”, којом се почетак овог пројекта (који је требао бити завршен 2011.) помјера на 2012. годину и то са великим знаком питања, јер и сама студија истиче да “финансијске конструкције за све три предметне пословне зоне још увијек нису затворене”), подстицај пољопривредног раста (од 2005. до 2008 године, производња главних пољопривредних култура пала је са 4598т, на 4292т), итд. На шта је то поносан Игор Радојичић, остаје прилично нејасно.
