Политичари у Републици Српској су приме прошлих избора, како је то већ обичај – обећавали.
Обећаван је бољи стандард, РС се самопрогласила „бољим дијелом БиХ“, а највећи прилив у буџет био је од продаје Телекома Српске. Најновији ревизорски извјештаји детаљно су описали неправилности у вези са трошењем новца од приватизације.
У 2006. години, број незапослених у РС-у износио је 143.000 особа. Просјечна плата износила је 521 КМ, према подацима Републичког завода за статистику РС.
Истовремено, број запослених износио је 248.139 особа.
Грађани у Републици Српској морали су издвојити 1.227,33 КМ за синдикалну потрошачку корпу, дакле двије и по просјечне плате.
2007. године, незапосленост је смањена, те је укупно незапослених било 140.000. И бруто домаћи производ је порастао, те је у овој години износио 5.106 КМ по становнику, у односу на 4.533 КМ 2006. године.
Просјечна плата у овој години износила је 585 КМ, а основни трошкови живота 1.364,31 КМ, те је поново било потребно издвојити двије и по просјечне плате, како би четворочлана породица могла живјети, или преживљавати.
2008: просјечна плата била је 755 КМ, порастао је број запослених (259.205), БДП је износио 5.906 КМ, а незапосленост је смањена на 135.102.
Број запослених по секторима: државни 65.934, приватни 135.275, задружни 1.210, мјешовити 56.786.
Ипак, основни трошкови живота су порасли те је синдикална потрошачка корпа у јуну 2008. износила 1597,30 КМ. Примјетно је да су трошкови живота у односу на 2006. порасли за 369, 97 КМ, док су плате порасле за 234 КМ.
У 2009. години, повећана је незапосленост (139.536 особа), смањена запосленост (253.665), просјечна нето-плата износила је 788 КМ, а синдикална потрошачка корпа у фебруару 2009. 1.619 КМ.
Из године у годину, грађани РС су морали издвајати све више новца за трошкове живота, а стално су, у исто вријеме пласиране информација како су порасле плате.
Садашња петокрака коалициона власт (ХДЗ, ХДЗ 1990, СНСД, СДА и СБиХ) имала је четири године да “покаже мишиће” и испуни обећано у септембру 2006 и мораће се добро потрудити како би објаснили четворогодишњу стагнацију наше земље, наводе у УГ Зашто не.
Међутим, ако је судити по најновијој изборној кампањи, нико од поменутих се нешто и не труди да објасни стагнацију, чак шта више, објашњења се претварају у салве самопохвала.
Од обећаног економског процвата у оба ентитета нема ништа,а у предизборној трци политичари се уопште не труде објаснити како су „радили најбоље што су могли“, већ без пардона говоре како су испунили већину обећаног.
Уколико вам је, ипак, и даље добро, без обзира на наведене податке, у октобру поново можете гласати за исте и понудити им најбоље радно мјесто на свијету – монеy фор нотхинг анд цхицкс фор фрее.

