Прича је, као и свака друга прича вриједна причања, везана за дјевојку. (Каже Спајдермен, не ја.)
За данашњицу прегођена сторија. Политички је коректна, и комбинована до гротеске. Није га ујео радиоактиван, већ генетски модификован паук.
Спајди те новооткривене моћи, покуша искористити за паре. Борио се као кечер, побиједио, али му није исплаћена пуна награда. Затим тог газду опљачкају, а Спајди не заустави кривца.
Што је кобан промашај за правду, јер му је његов теча увијек говорио: Уз велику моћ долази и велика одговорност. Па тај исти пљачкаш убије тетка.
Оставља кечере и постаје новинар, фотографишући самога себе. Затим љубавни троугао са најбољим другом, и љубављу из дјетињства. Уз то, другов тата је пошандрцао; производећи летеће глајдере и пратећу опрему за војску САД. Избаце га са посла, а он их умјесто жалбе – све побије. И постане костимирани негативац, Зелени Гоблин.
Нема се шта више рећи. Поготово на најатрактивније сцене, Спајдерменовог лета кроз Њујорк. Након којих атерира на врх зграде, покрај заставе САД. Која се поносно вијори, на прамцу слободољубивих народа.
(Редитељ: Сем Раими; Улоге: Тоби Мегвајер, Вилијем Дефо, Кирстен Дунст)
