Један од оних, за које се послије гледања може десити да заборавите колико је добар. Измјештена прича о величини мајчинске љубави, али добро укомпонована прича.
Тако, да слабо има празног простора за оне, који не мисле како се копље послије боја баца у трње. (Монтажа послије пројекције).
Тематика болесна. Алмодовар је очито типичан лик из својих филмова, залутао у стварност. Симпатичан чикица, а дебело настран. Његове визије, поготово посвета филма која гласи: Мојој мајци. А затим: Мушкарцима који постају жене и свима онима који чезну за материнством; указује на ишчашено исходиште.
Укошени поглед на тако кардиналне појмове, као што је материнство, сексуалитет, и моралност; даје добре резултате на пољима гдје мушкарци углавном подбацују. Напримјер, у неизрециво смијешној сцени женског групног разговора, који дјелује готово нормално и потпуно доживљено.
Исто колико и проститутка Љупка, играјући спонтану монодраму на позорници, гдје објашњава колико је пара уложила у који дио тијела. Силиконске груди, усне, бокови, естетско ломљење вилице, да би јој на крају за сав тај труд – сломили нос.
(Редитељ: Педро Алмодовар; Улоге: Сесилија Рот, Мариса Паредез, Пенелопа Круз)
