Већ неко вријеме тјерам самог себе да напишем неку ријеч о недавном иступу посланика СДС-а који је, ваљда, имао за циљ да покаже шта та странка мисли о економском стању у Српској и која су то њена рјешења за нагомилане привредне проблеме.
Наиме, СДС је на тој прес конференцији наступио са гомилом милион пута изречених фраза, а које су, како су ти људи рекли, плод озбиљне и дубоке анализе економског тима те странке.
Схватио сам, какогод, да више уопште није битно што највећа опозициона странка, која жели да постане највећа странка, нема заиста ништа ново и конкретно да понуди. Ко од домаћих политичара ионако има било шта конкретно и корисно да понуди? Програм свих странака код нас своди се на три ријечи: лаж, демагогија, корупција. Оно што је заиста битно јесте да ни ја ни било ко нормалан у овој држави више нема нимало жеље, воље и енергије да троши вријеме на анализу (не)рада било које странке.
У овоме лежи основни разлог доминације СНСД-а код нас. Њима је довољно да ангажују оне који су дио апарата (државног и страначког) – и побједа им је осигурана. Ја се просто дивим осталим странкама како убједе да за њих гласа било ко. Јер, својим дјеловањем оне на најефикаснији могући начин убијају вољу не за гласањем, не за политиком – него за животом уопште.
Ово је друштво неинспиративних ликова. Ево, само на Фронталу постоји хрпа досадњаковића. Увијек нешто исто коментаришу. Има и оних који оставе коментар у виду четири ријечи. Мислим да се ради о томе да сви они који би, као, да нешто промишљају о држави и друштву, социологији и политици, да су то убједљиво најнекреативнији и најнеспособнији људи које ми имамо. И ту не мислим само на политичаре-ту спадају и новинари, „интелектуалци“ и остали пицопјевци.
Наша реалност је да су паметни и способни отишли из Републике Српске, а остали смо ми: они које нико није хтио. И сад паразитирамо једни на другима. Пијемо једни другима крв и исисавамо живот сами из себе. У друштву паразита потпуно је логично да нико ништа не може да створи. И зато прежвакавамо по сваки дан на исти начин већ виђене теме. Смоооор, што би рекли ови млађи.
У том амбијенту ништа и неће да се створи. Учмалост овог друштва може једино да разбије нуклеарна бомба од провокације. Мимо поменуте методологије добијања гласова, СНСД и то вади: једино је Додик политичар који може да изазове реакције и да испровоцира нешто. Е сад, што је ријеч о најнижим могућим потезима, то и није битно. Он се понаша прагматично, „с господом господски, с циганима цигански“, како је сам често говорио. Очигледно, схватио је да су му поданици тешка циганија.
Урош Симеуновић

