Nauka

Da li je Sredozemno more nekada bilo Sahara

Pre pet miliona godina našu planetu pogodila je poplava, što dokazuje sloj soli i do 3,2 kilometra ispod tirkiznih voda Sredozemnog mora. To je jedan od retkih tragova drevnog Sredozemnog mora koje je iščezlo pre nekoliko miliona godina, a pojedini naučnici veruju da je nekada u potpunosti isparilo i osušilo se kao pustinja Sahara na jugu.

Istraživanja koja su naučnici sprovodili tokom godina, nisu otkrila misteriju nestanka mora, kao ni bujicu koja je more vratila. Basen Sredozemnog mora ponovo je pre pet miliona godina ispunjen vodom u najvećoj poplavi na našoj planeti. Prema promenama, slapovi vode koji su ispunili korito iščezlog Sredozemnog mora bili su 500 puta veći od toka reke Amazon. 

Danijel Garsija Kastaplanos s Instituta za nauku o zemlji "Jaume Almera" u Barseloni vodio je tim stručnjaka koji su pronašli sedimentne naslage nastale posle kataklizmične poplave. Da nje nije bilo, ne bi došlo ni do povezivanja s Atlantskim okeanom, pa Sredozemno more kakvo nam je poznato danas ne bi postojalo.

Sredozemno more je žila kucavica kada je u pitanju cirkulacija vode na globalnom nivou. Njegova povezanost s Atlantikom utiče na klimu i obrazac po kojem nastaju oluje, piše Nacionalna geografija.

Poplava kakvu svet ne pamti

Poznato je da kiše i reke nisu dovoljne da napune basen Sredozemnog mora. Pouzdani izvor vode je Atlantski okean, koji je povezan sa Gibraltarskim moreuzom, između Španije i Maroka. Postoji verovatnoća da je pre nekoliko miliona godina pomeranje tektonskih ploča izazvalo podizanje zemljišta, čime je veza između Mediterana i Atlantika prekinuta. Pre oko šest miliona godina, naslage soli u Sredozemnom moru počele su da se nagomilavaju jer ta so nije imala kuda da ode. Soli je bilo u tolikoj količini, da bi svaki čovek na svetu imao dovoljno granula da napuni Veliku piramidu u Gizi. 

Naučnici veruju da je more gotovo u potpunosti iščezlo u tom periodu. Između Atlantskog okeana i ispražnjenog korita mora ležala je samo tanka prevlaka, gde se danas nalazi Gibraltarski moreuz. Pre gotovo 5,3 miliona godina, ogromna poplava probila je prevlaku i ponovo povezala okean s morem. Proboj vode verovatno je bio minimalan u početku, ali je potom usledila erozija zemljišta. Došlo je do nezaustavljivog događaja, kako objašnjava Garsija Kastaplanos.

Bujica vode je punila basen brzinom od 100 miliona kubnih metara vode po sekundi, prema nekim procenama, dopunivši more u roku od dve godine ili manje. Takav nalet vode raskopao je sedimentne naslage koje su pokrivale površinu ravnu oko 400 miliona olimpijskih bazena, izdubivši Gibraltarski moreuz i podmorski klanac. Ovaj kataklizmični događaj je promenio čitavo područje.

Praistorijska slagalica se konačno sklopila

Pre 200 godina geolozi nisu ni verovali da je poplava ovakvih razmera moguća i tražili su dokaze za tako nešto u događajima sadašnjice. Ali baš kao i asteroid koji je izbrisao dinosaure s lica Zemlje, i ove megapoplave se događaju retko. Naučnom istorijom Mediterana naučnici su počeli da se bave tek pedesetih godina dvadesetog veka, tako što je ispitala naslage sa dna Sredozemnog mora.

Geolozi sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji smatraju da Mediteran nije bio pustinja, već mala vodena površina, o čemu svedoče fosilni ostaci pronađeni na tom području.

Istraživanje sedimentnih naslaga na dnu Sredozemnog mora se nastavlja uz pomoć metode geološkog ultrazvuka kojim se meri morsko dno, a naučnici se nadaju da će s novim saznanjima upotpuniti trenutnu sliku ovog praistorijskog događaja.

 

Izvor: RTS
Twitter
Anketa

Čega se u ovom trenutku najviše plašite?

Rezultati ankete
Blog