Његова најпознатија дјела су романи „Време чуда“, „Ходочашће Арсенија Његована“, „Успење и суноврат Икара Гулбекијана“, „Како упокојити вампира“, „Златно руно“, „Атлантида“, „Нови Јерусалим“, „Године које су појели скакавци“, „Беснило“... Пекић је писао и драме: „Како забавити господина Мартина“, „На лудом белом камену“… Књижевна каријера Борислава Пекића почела је радом на филму.

Био је сценариста за филм „Дан четрнаести“, који је приказан у Кану. Неки од филмова чији је сценариста и косценариста био Пекић, јесу и „Валтер брани Сарајево“, „Време чуда“, „Дим“, „13. јул“. Године 1970. године објављује роман „Ходочашће Арсенија Његована“ за који добија НИН-ову наградз. Међутим, како у роману Пекић приповиједа о студентским демонстрацијама из 1968. године, бива му одузет пасош на годину дана. Пекић наставља живот и рад у Лондону, гдје проводи наредних двадесет година. Године 1978. објављен је први од седам томова „Златног руна“, за који је Пекић добио престижну „Његошеву награду“.

Роман су критичари окарактерисали као један од десет најбољих романа у периоду од 1982. до 1992. године, а често га пореде и са „Уликсом“ Џејмса Џојса. Осим писања романа и сценарија за филмове, Пекић се током живота посебно истакао као писац радио драма. Након што је 1989. године одлучио да проводи више времена у Београду, Пекић са још дванаест интелектуалаца обнавља Демократску странку. Преминуо је 1992. године од рака плућа, у Лондону. Како је био члан Крунског савјета, посмртно је одликован краљевским Орденом бијелог орла првог степена. Данас, улица у којој је становао у Београду, носи његово име. Основана је и Фондација Борислав Пекић, која додјељује сваке године стипендије, као подстицај младим писцима.

Извор: srna.rs