Негде иза гора и мора, тачно у подножју и на обронцима највише планине у Европи, лежи мала, бајковита, алпска земља.

Ако додам да свако помисли на њу када све замирише чоколада и сир, онда сте погодили - Швајцарска, скоро па савршена. 

Земља у којој возови и људи никад не касне. Зато што се то не догађа. 

Земља у којој у ресторану свако плаћа свој рачун, па и супружници.

Земља у којој супружници не знају колико њихова лепша или јача половина зарађује. Зато што је плата табу тема. 

(ЕПА ЕФЕ - С.Д.Н.)

Земља у којој физичка дистанца услед пандемије није никоме тешко пала. 

Земља у којој је доста хладно, а ни људи нису много топли. 

Земља у којој људи тихо ходају и још тише причају. Зато што је тако културно.

Земља у  којој се бициклом иде на посао. Зато што је тако еколошки прихватљиво, а не зато што се нема пара. 

Земља у којој се подразумева да, ако те комшија или колега позову на роштиљ, понесеш своје месо које ћеш јести. Зато што је месо скупо.

(ЕПА ЕФЕ - А.Д.В.)

Земља у којој су викендом пензионери опремљени штаповима за планинарење и пуном планинарском опремом. Зато што је то сасвим нормално.

Земља у којој се не чека на шалтеру и не фали ти тај један папир.  

Земља у којој ништа није срамота и ништа се не подразумева. 

Зато што Швајцарци другачије другачије не знају. 

Извор: политика

Учитељица Марија, Швајцарска