Jer, počev od davne 1939. ova popularna ruska poslastica nosi ime supruge sovjetskog lidera Vladimira Iljiča Lenjina!
Ne „samo“ Lenjinova žena
Reći da je fabrika locirana u Sankt Peterburgu „krštena“ Krupskaja SAMO ZATO što je Nadežda Krupskaja bila Lenjinova žena bilo bi ne samo pogrešno, već i duboko nepravedno. Jer, ova žena je bila mnogo više od toga!
Nadežda Krupskaja bila je podjednako, ako ne i više od svog supruga, posvećena političkim idealima i borbi za promenu. Bila je feministkinja, borila se za prava dece i radnika i čvrsto verovala da obrazovanje treba da bude dostupno svima.
Poticala je iz porodice dobro obrazovanih, ali osiromašenih aristokrata. Plemićko poreklo i školovanje, najviše koje su žene mogle da očekuju u carskoj Rusiji tog vremena, u kombinaciji sa teškim poslovima i uvidom iz prve ruke u uslove u kojima živi niža klasa, od malena su oblikovali Nadeždina ideološka uverenja, pa je ona od najranije mladosti bila uključena u revolucionarni pokret.
Na jednom od sastanaka marksističkog kružoka je i upoznala svog budućeg supruga Vladimira Uljanova kog će istorija mnogo više upamtiti po pseudonimu smišljenom da zavara policiju i vlast – Lenjin.
Sa vođom svetskog proleterijata, Nadežda je prošla sve – izgnanstvo u Sibir (u kome su se i venčali 1898.) potucanje po Evropi, revoluciju i dolazak na vlast, a zajedno su bili sve do Lenjinove smrti 1924.
Sve do svoje smrti 1939. Nadežda je bila istaknuta aktivistkinja revolucije, a kasnije i političarka u Sovjetskom Savezu. Bila je naročito posvećena razvoju obrazovanja – kako dece, tako i odraslih. Smatra se da je izvršila snažan uticaj na sovjetski obrazovni sistem, uključujući razvoj sovjetskog bibliotekarstva. Duboko je verovala da knjige moraju biti dostupne svima i da se u njima krije ključ obrazovanja svakog pojedinca, pa je zato radila na otvaranju biblioteka čak i u najudaljenijim krajevima zemlje, povećanju njihovog fonda, ali i popravljanju uslova za bibliotekare.
Zahvaljujući njenom radu koji se mahom zasnivao na teorijama o obrazovanju Lava Tolstoja čija dela je Nadežda proučavala čitavog života, školstvo u Sovjetskom Savezu počelo je ubrzano da se razvija.
Zbog ove činjenice, širom Rusije, ali i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza ime ove žene i danas je poznato i slavljeno.
Nadeždi u čast
Ime Nadežde Krupskaje nosile su ili još uvek nose ulice u mnogim gradovima, jedno selo u Tverskoj oblasti, kao i veliki broj biblioteka. Njen život opisan je u knjigama i nekoliko filmova – kako igranih, tako i dokumentarnih.
Po njoj je nazvan asteroid 2071 koji je 1971. godine otkrila sovjetska naučnica Tamara Smirnova, jedan brod, kao i medalja za dostignuća u obrazovanju. Unesko je dodeljivao nagradu za razvoj pismenosti koja je nosila njeno ime, a u Moskvi i danas ima svoj spomenik.
Ipak, verovatno najneobičnija čast koju je Nadežda Krupskaja dobila bila je ta što je „krstila“ jednu fabriku čokolade.
Čokolada sa pričom
Priča kaže da su, nakon što je Nadežda Krupskaja umrla 1939. radnici lenjingradske fabrike čokolade osnovane godinu dana ranije, poslali peticiju Veću narodnih komesara kojom su zahtevali da fabrika ponese ime pokojne političarke. Tako je i bilo.
Fabrika je nedugo potom preživela teške dane tokom opsade Lenjingrada duge 900 dana, ali nijednog momenta nije prekinula rad. Istina, proizvodila je samo zamenu za čokoladu, ali joj je to, nakon Drugog svetskog rata donelo slavu širom Sovjetskog Saveza – uvrštena je u gradsku Knjigu časti i postala neka vrsta „herojskog brenda“ čija priča je često potencirana i prepričavana.
Čokolade „Krupskaja“ postoje i danas. Istina, pakovanje je modernizovano, ali stilom i dalje podseća na svoje istorijske korene. Naročito je poznat logo – zlatni grifin koji je ujedno i simbol Sankt Peterburga ispod kog je navedena godina nastanka.
I ponuda je išla u korak sa vremenom. Tako, osim „obične“, mlečne čokolade, danas postoje i tamna, čokolade sa različitim punjenjem, trufle, nekoliko vrsta pralina…
Čokolade „Krupskaja“ već decenijama su među najprodavanijim u Rusiji, a od nedavno su dostupne i u Srbiji i to na odabranim NIS Petrol i Gazprom benzinskim pumpama.
Izvor: istorijskizabavnik.rs
