ЊУЈОРК – Нова економска криза могла би да на Земљу стигне – са Сунца, и то већ кроз три године. Угледни часопис „Њу сајентист" прогнозира да би сљедећа разорна соларна суперолуја могла да доведе до масовног нестанка струје на Земљи и прекида телекомуникација и интернета, што би резултирало тешким друштвеним и економским потресима. Та олуја је могућа већ у септембру 2012. јер се тада навршава циклус од 11 година, на чијем врхунцу Сунце избацује короналну масу и ка Земљи соларним вјетром шаље геомагнетне олује.
НАСА је у извјештају из јануара ове године навела да би штета од соларне олује у првих годину дана након удара могла да износи 2.000 милијарди долара, што је 20 пута више од посљедица урагана „Катрина" из 2005. године.
Америчка свемирска агенција тврди да би нова разорна соларна олуја попут оне из 1859. године, познате као „Карингтонов догађај", могла да има далеко горе ефекте од оних забиљежених у 19. веку, када су геомагнетне силе уништиле телеграфске везе у Европи и Северној Америци.
„Понављање ‘Карингтоновог догађаја’ изазвало би дугорочне друштвене и економске поремећаје", наводи се у извештају НАСА и каже да би нестанак струје због уништених трансформатора пратили прекиди телекомуникацијских веза, кварови ГПС навигационих система, а последице би се осјетиле и у банкарском пословању и транспорту.
Лист „Дејли мејл" пише да би соларна суперолуја могла да изазове нестанак електричне енергије на цијелом подручју Велике Британије у року од једног сата. Услиједио би пад мрежа за мобилну телефонију, а искључио би се и земаљски и сателитски телевизијски програм. Радио везе би се вјероватно дјелимично опоравиле. До поднева сљедећег дана било би јасно да цивилизовани свијет који умногоме зависи од модерних технологија, тоне у хаос, а у року од годину дана већи део Европе и Сјеверна Америка нашле би се пред највећом економском катастрофом у историји.
Апокалиптична верзија потенцијалне соларне олује предвиђа да би до краја 2013. око 100.000 Европљана умрло од глади, да болесне не би имао ко да лечи. „Дејли мејл" тврди да би за опоравак од прве соларне суперолује у модерној историји требало барем двије деценије.
Соларне суперолује у прошлости
Септембар 1859. – Британски астроном Ричард Карингтон примјетио је велики број Сунчевих пјега и снажну ерупцију на површини звијезде. Соларна олуја која је настала избацивањем короналне масе стигла је до Земље за само 17 сати и спржила телеграфске жице у Европи и Северној Америци, изазвавши потпуни прекид саобраћаја. Аурора бореалис, феномен одбијања поларне светлости, забиљежен је чак и на Куби и на Хавајима. Соларна олуја смањила је ниво озона у стратосфери за пет одсто и озонском омотачу је требало четири године да се опорави.
Мај 1921. – Геомагнетна олуја имала је мање од половине снаге „Карингтоновог догађаја" из 19. века, али је научник Џон Капенман у свједочењу пред америчким Конгресом 2003. казао да би у садашњем времену њене последице биле и даље катастрофалне. Разорна снага ове соларне олује оставила би без струје 130 милиона људи у Сјеверној Америци, а залихе воде трајале би неколико сати.
Март 1989. – Соларна олуја која је била прва у „свемирском добу" развитка људске цивилизације била је релативно слаба, али је својом снагом успјела да онеспособи трансформаторе у електричним централама у Канади и шест милиона људи у региону Квибек остави девет часова без електричне енергије. Поларна светлост од ње забиљежена је чак у Тексасу
