БАЊА ЛУКА – Од 89 граничних прелаза у БиХ само их 12 задовољава минималне техничке и комуникационе стандарде.
Винко Думанчић, директор Граничне полиције БиХ, каже за "Фокус" да је БиХ далеко од шенгенских стандарда, те истиче да је од 12 прелаза, колико их задовољава минималне стандарде, седам урађено донацијама Европске комисије.
"Гранични прелази нису комуникационо увезани, а на већини прелаза припадници полиције и царине раде у контејнерима. Промет контролишу без надстрешница и под ведрим небом, што отежава њихов рад", навео је Думанчић.
Мирко Околић, члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ, каже да су гранични прелази у БиХ прилично запуштени и да не само шаљу лошу слику о земљи, већ је трајно удаљавају од безвизног режима и испуњавања шенгенских услова.
Околић је истакао да су гранични прелази први испит неке земље на којем се стиче утисак о озбиљности државних институција.
"Постоје имовинске нејасноће у вези са граничним прелазима с обзиром на то да су у истим објектима смјештени Управа за индиректно опорезивање БиХ и Гранична полиција БиХ. Заправо је полиција подстанар док би о објектима требало да води бригу УИО БиХ. Видљиво је колико они о томе брину – рекао је Околић.
Околић каже да би без обзира на шенгенске услове требало што прије уредити граничне прелазе, барем оне транзитне, те да велики дио тих прелаза није фреквентан, јер током дана преко њих прелази свега неколико возила.
Граница БиХ дуга је 1 665 километара и има 89 граничних прелаза, од тога 58 према Хрватској, 19 према Србији и осам према Црној Гори, укључујући и четири постојеће ваздушне луке, у Сарајеву, Тузли, Мостару и Бањалуци.
Како би гранични прелаз задовољио стандарде ЕУ, требало би да има пријемно-контролни пункт с кабинама за припаднике полиције и царине, терминал с одређеним бројем паркинг-мјеста, салу за преглед возила, надстрешнице, видео-контролу, складиште за одузету робу, агрегате за властито напајање електричном енергијом, санитарне чворове, улазно-излазне траке и слично.
