ПОДГОРИЦА – Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори најавио је да ће у законској процедури тражити обнављање поступка у вези са црквом на Румији код Бара.
Епископски савјет је на данашњој седници у Подгорици оцијенио да се последњих дана у Црној Гори „води нова медијска хајка” и „злоупотребљавају вјерска осјећања вјерника православне вјероисповести поводом обновљене цркве Свете Тројице на Румији”.
Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве (СПЦ) поставила је 2005. године лимену цркву на Румији изнад Бара на мјесту гдје су се, по традицији, окупљали представници три вјерске заједнице, што је доживљено као нарушавање међуверског склада.
Министарство уређења простора је још 2005. године наложило уклањање лимене цркве, што до данас није учињено, а Митрополија је уложила жалбу на ту одлуку министарства.
Питање цркве на Румији актуелизовано је последњих дана позивом предсједника црногорске скупштине Ранка Кривокапића да министар уређења простора Бранимир Гвозденовић поднесе оставку, ако није у стању да уклони цркву.
Гвозденовић му је одговорио да би уклањање цркве било „исхитрено”, јер она има неке „проблемске специфичности”.
Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори је навео да се црква на Румији налази „изван просторних планских докумената и изван заштићених зона националног парка”.
Епископски савјет је на сједници оцијенио и да би градња хидроелектрана на ријеци Морачи „угрозила древни немањићки манастир”, због чега је за 25. март заказан стручни скуп са чијим ће закључцима упознати црногорску власт, инвеститоре и међународну јавност.
Манастир Морачу саградио је 1252. године Стефан, син краља Вукана, унук Стефана Немање.
Изражена је и забринутост што еписком Милешевски Филарет није могао да присуствује сједници Савјета, јер му је „још увјек ограничена слобода кретања у Црној Гори”.
„Очекујемо од Министарства унутрашњих послова Црне Горе (МУП) да у најскорије вријеме епископу Филарету омогући пуну слободу кретања под истим условома као и осталим слободним грађанима”, закључује се у саопштењу.
Црногорске власти забраниле су у јулу 2007. улазак у Црну Гору, на основу захтјева Хашког трибунала да власти предузму мјере према особама које су помагале скривање хашких бегунаца и опструишу рад трибунала.
