ТАЛИН – Министри иностраних послова НАТО разговараће данас у Талину о будућности нуклеарног наоружања и односа са Русијом, након што су се Вашингтон и Москва почетком сагласили о новом Споразуму за смањење стратешког наоружања.
Другог дана засједања министри ће размотрити да ли је БиХ испунила услове за добијање Акционог плана за чланство у Алијансу.
Према америчко-руском споразуму број далекометних “стратешких” нуклеарних бојевих глава” биће смањен за око 30 одсто.
Аналитичари наводе да је пажња сада усмјерена на шефове дипломатија НАТО који се данас састају у Талину и на око 200 “тактичких” атомских бомби стационираних са САД и савезничким ваздушним снагама у Њемачкој, Белгији, Холандији, Италији и Турској.
Владајућа коалиција у Њемачкој, која такође тежи побољшању односа са Москвом, најавила је у новембру прошле године могућност повлачења америчког нуклеарног наоружања са територије те земље, док су у фебруару Њемачка, Холандија, Норвешка, Белгија и Луксембург позвале на дискусију о будућности овог оружја у Европи.
Шефови дипломатија НАТО-а ће сутра размотрити да ли је Босна и Херцеговина испунила прецизне услове за добијање Акционог плана за чланство у Атлантском савезу.
Амбасадор Никола Радовановић, шеф мисије БиХ при НАТО-у у Бриселу рекао је јуче за РТРС да се очекује постизање консензуса земаља чланица НАТО-а у вези са одобравањем МАП-а БиХ.
“Постоји доста јака и велика група држава која се залажу да се БиХ позове у МАП, али има и оних који сматрају да је то прерано и да није остварен напредак који би омогућио да БиХ испуњава кораке који се од ње очекују за улазак у НАТО”, рекао је Радовановић.
Према његовим ријечима, на самиту у Талину биће ријечи о операцијама у Авганистану и учешћу војника БиХ у овој земљи, о односима НАТО-а и Русије посебно о ракетној одбрани и проширивању НАТО-а.
Радовановић је рекао да ће делегацију БиХ предводити министар иностраних послова Свен Алкалај.
“То је редован консултативни састанак који се обавља два пута годишње између министара, а на самиту у Талину учествоваће и делегација БиХ коју ће предводити министар Алкалај”, навео је Радовановић.
Он је навео да уставне промјене у БиХ нису експлицитно услов за пријем БиХ у НАТО савез.
“Када је ријеч о НАТО-у, не постоји листа услова у овој фази, она је била помињана током прошле године. О таквим промјенама НАТО је говорио, шта и на који начин треба да се мијења, али је НАТО пратио поступак о пресуди у Стразбуру за људска права која се односи на случај `Финци, Сејдић`”, рекао је Радовановић.
На ову одлуку не може утицати то хоће ли БиХ у Савјету безбједности УН-а гласати за санкције против Ирана због тога што власти у Техерану развијају нуклеарно оружје, изјавили су за Би-Би-Си функционери у сједишту НАТО-а.
Дипломатски извори у Алијанси рекли су да, прије свега, бошњачко вођство у Сарајеву мора да се договори да ли ће у Савјету безбједности УН гласати за санкције против Ирана. Дио бошњачких политичара сматра да то не треба чинити, зато што је Техеран током ратног сукоба у БиХ војним, а потом свим средствима, помагао бошњацима.
