СТРАЗБУР - Парламентарна скупштина Савјета Европе усвојила је данас резолуцију о потреби хитних уставних промјена у БиХ у вези са одлуком Суда за људска права из Стразбура о случају ''Сејдић и Финци'', чиме је БиХ упозорена да на јесен може доћи до суспензије чланства у овој организацији ако не дође до укидања дискриминаторске одредбе.

У овој резоулцији се савјетује БиХ да "не губи вријеме и да, и прије општих избора у октобру, покрене озбиљан институционалан процес за свеобухватни пакет уставних амандамана у складу с обевазама које носи чланство у Савјету Европе и уз поштивање експертизе и препорука Венецијанске комисије", јавља извјештач Срне из Стразбура.

У Резолуцији стоји и да је генерална скупштина Савјета Европе"озбиљно забринута тиме што досадашње иницијативе које су предузеле власти БиХ, нису дале конкретне резултате."

"Парламентарна скупштина је потпуно свјесна да би општи избори у октобру 2010. године могли да буду у супротности са Европском конвенцијом о људским правима и њеним додатним протоколима. Буде ли тако, Парламентарна скупштина поново ће разматрати овај случај и заузети одговарајуће политичко стајалиште", наводи се у Резолуцији.

Резолуција је донесена након хитне дебате у Савјету Европе, а на основу извјештаја шефа мониторинг комитета за БиХ у овој организацији Финца Кима Сасија.

У Резолуцији се наводи да, иако је још теоретски могуће да се усвоје амандмани који би елиминисали дискриминаторне одредбе у изборном закону према грађанима који се изјашњавају као "остали" и према припадницама конститутивних народа који не живе у ентитету гдје је њихова група превасходно заступљена, то није реалистично очекивати. Савјет Европе навео је и да има врло мало позитивних промјена у јачању институција.

Извјестилац Кимо Саси рекао је, представљајући свој извјештај, да се уставна дебата у БиХ мора што прије обавити, али је нагласио да ће то у стварности бити веома тешко и само као посљедица притиска међународне заједнице.

Према Сасију, уставна дебата требало би да буде домаћи, а не спољни процес, као и да би неке промјене требало провести одмах и хитно, док би за друге било потребно више времена. Он се заузео за то да уставне промјене воде према поједностављењу, а не компликовању будуће ситуације.

Сви европски учесници ове дискусије из цијелог спектра политичких партија у Европи, истакли су забринутост због малог напретка у БиХ наког грађанског рата. Готово сви сматрају да је узрок лежи у томе што Дејтонски споразум није дизајниран за услове мира.

"Наша основна порука јесте та да се налазите у веома озбиљној ситуацији. Да није тако, Савјет Европе не би сазвао хитну дебату. Не можете одржати изборе ако сви знају да су они одржани у супротности с људским правима", рекао је Швајцарац Дик Марти, један од најутјецајних делегата у Савјету Европе.

Представници Парламентарне скупштине БиХ Милица Марковић, Младен Иванић, Бакир Изетбеговић и Славко Матић такође су учествовали на сједници Генералне скупштине Савјета Европе.

Иванић рекао је да је Сасијев извјештај, који је након гласања постао Резолуција Савјета Европе "балансиран". Он је објаснио зашто су у БиХ сви за промјену дискриминаторне одредбе, али зашто сватко заступа другачији пут.

Европски суд за људска права у Стразбуру 22. децембра прошле године донио је пресуду у корист Јакоба Финција и Дерве Сејдића против БиХ због дискриминације мањинских народа.