БАЊА ЛУКА - Српска православна црква и њени вјерници данас славе Петровдан, празник апостола Петра и Павла, који се у хришћанству сматрају првим проповједницима и учитељима новозавјетне вјере.

Петровданским слављем завршава се петровски пост и почиње причест вјерника који су поштовали правила предвиђена каноном цркве.

Свете апостоле истовремено славе све православне цркве које поштују Јулијански календар, док су западне хришћанске цркве овај празник обиљежиле прије 13 дана.

Овај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере.

Према предању, свети апостоли Петар и Павле заслужни су за крштење првих вјерника и њихово превођење у хришћанство.

Свети апостол Петар се помиње као један од најоданијих Христових сљедбеника, а ријечи "Ти си Христос, Син Бога Живога", записане у Јеванђељима, израз су његове тврде вјере у хришћанско спасење па се до данас понављају у хришћанским молитвама.

У "Прологу" епископа Николаја Велимировића апостол Петар је представљен као "неустрашиви и силни проповедник Јеванђеља", чије се име помиње после силаска Светог Духа на свете апостоле и послије бесједе коју је одржао у Јерусалиму, када је "придобио и преобратио у хришћанство 3 000 душа".

Предање каже да је свети апостол Петар, неписмени и простодушни рибар Симон из Витаиде, први од ученика који је изразио непоколебљиву вјеру у Христа и његову мисију. Рођен је у мјесту Витсаида, на обалама Галилејског језера, и био је један од дванаесторице апостола и нераздвојни Христов друг и сљедбеник.

Свети апостол Петар сматра се писцем двије посланице у цркви познате као - Саборне Петрове посланице које су придружене Новом завјету.

У предању се такође каже да му је Бог повјерио вино, пшеницу и кључеве Царства небеског, па се с тим знамењем и слика на православним иконама. Према вјеровању српског народа, свети Петар држи кључеве од Раја, одређује које ће душе ићи у небо или пакао, те доноси топло вријеме да зрију жита.

Свети Петар је као епископ проповједао у Палестини, Сирији, Малој Азији и Антиохији, гдје су створена прва упоришта нове вјере.Његово право име било је Симон, а Петар /на грчком значи камен или на хебрејском Кифа/ дао му је Христ због његове тврде вјере. "Ти си, Петре, стијена на којој ћу саградити цркву своју и врата паклена неће јој ништа моћи", каже Јеванђеље по Матеју.

Свети апостол Павле родом је из Тарса. Прије крштења био је Савле и у младости је био ревносан прогонитељ хришћана, вјере коју су тадашњи Јудејци сматрали јереси. Када је кренуо у Дамаск, на путу је сјевнула муња и зачуо се глас с неба: "Савле, Савле, зашто ме прогониш", након чега је ослијепио.

Савле је три дана био слијеп, али му се вид вратио послије крштења. Узевши име Павле, од ријечи "паулус" што значи мали, проповједао је хришћанство на већем подручију Медитерана.

"Господ му се јавио... и чудесно га преобратио у веру Хришћанску", записао је у "Прологу" Николај Велимировић. Овај запис владике Николаја односи се на догађај на путу за Дамаск и визију светог апостола Павла коме се Исус обраћа ријечима "О Савле зашто ти мене гониш".

Дванаест посланица светог Павла чини дио Новог Завјета. Павле је ухапшен у Риму и бачен у тамницу. Погубљен је заједно са Петром. Павлу је одрубљена глава, а Петар је распет на крст наопачке. На иконама ова два свеца представљена су заједно - Петар држи кључеве у руци, а Павле мач.

У цркви светог Петра и Павла у Риму чувају се вериге светог Петра као знамење снаге светитеља у које га је оковао цар Ирод, прогонитељ хришћана. Предање каже да су вериге саме спале са руку и ногу светитеља на појаву анђела Божјег.

Према обичају, уочи Петровдана пале се петровске ватре - лиле. Паљење лила симболизује сагоријевање свих људских овоземаљских гријехова, како у срцу, тако и у души.