Трећи албум групе Нерд, Нотинг ( N.E.R.D. – ”Nothing” ) је, чини се есенција и оно оригинално, шта је један од понајбољих поп продуцената данашњице Фарел Вилијамс ( Pharrel Wiliams ) хтио рећи са овим пројектом којег, за оне који и не познају толико овај састав, чине још Чед Хуго и Теди Раили ( Chad Hugo, Teddy Raily ).
Пише: Данијел Дакић
Разлог овој констатацији је и до сада најбоље котирано издање овог тројца, те пријети да буде можда и најбоље досадашње продуцентско остварење Фарела, који, мора се признати, ипак држи све конце овог бенда у својим рукама. При томе подсјећам да су његови успјеси итекако завидни, с обзиром да потписује неколико јако успјешних поп албума, међу којима супер платинасти Хард Кенди, Мадоне из 2008. ( Hard Candy, Madonna ), те респектабилне обраде безвременских хитова попут Симпати фор д Девил, Ролинг Стоунса ( Symphaty for the Devil, The Rolling Stones ).
Међутим, да не би причали о Фарелу ( који је за овај албум рекао да би желио да што ближе дочара садашњост и данашњу реалност, зарад будућих генерација које би, слушајући албум, могли констатовати шта и како се дешавало у 2010. али и неколико година прије, како у Америци тако и у другим дијеловима свијета, вјероватно алудирајући на дуго обећаване промјене током кампање предсједника Обаме које се ни у 2010. нису десиле. ), ипак се вратимо на албум!
Ово издање садржи четрнаест пјесама, а на двије су гостовали популарни репер Ти Ај ( T. I. ), те португалска поперка из Канаде, Нели Фуртадо ( Nelly Furtado ) и то на синглу који је и најавио oво издање: Парти Пипол ( Party People ), те хит синглу Хот н Фан ( Hot – N – Fun ).
Јаке бас линије, доста удараљки, звучних и вокалних ефеката и семплова, нешто је на шта смо навикли кад су Нерд у питању али овај пут готово засљепљују и очаравају одлично одсвираним дионицама које у неколико наврата користе музичку атмосферу Вестерн Шпагетија, испресијецану разним врстама дувачких инструмената које су продуцентски вјешто умотане у ритам секцију и динамику бас линија, које опет, треба признати и на овом албуму, чине основу звука бенда Нерд, који и на овом оставерењу тежи облику модерних функ и диско музичких жанрова.
Различитост динамике у мијењању ритма вас води кроз овај албум час вас пропињући еуфоричним гласом и финим фанки семпловима, час спуштајући за ниво ниже у којем можете замишљени одлутати у текстовима који указују на аномалије данашњег модерног друштва, било гледано из политичког или чисто социјално друштвеног угла. Управо је ово последње највеће благо овог издања и оно што сам навео горе у тексту, а везано за бендову импресију овим албумом.
Треба издвојити нумере на које посебно треба обратити пажњу као што су: Итс Ин Еир, Виктори, Перфект Дефект ( Its In Air, Victory, Perfect Defect etc.) али је сав албум, а морамо узети у обзир да се ради о поп издању чија се објективност мијења и са различитим утицајима и промјенама трендова, јако квалитетан и препоручујем га за слушање у готово свакој прилици, уживајте!
