"Obrazovni sistem još gradi barijere. On ne dozvoljava
da se neke stvari vide jer ako se o nekim stvari ne priča u školama", kaže
istraživačica Arhiva Srpskog nacionalnog vijeća iz Hrvatske Nina Čolović, a
prenosi RSE.
Ona podvlači da obrazovni sistem ne dozvoljava da o ratovima
i sukobima mladi kritički razmišljaju.
"O tome se ne priča na fakultetima, zbog toga ne
postoji motivacija da se pretpostavi da nešto postoji iza jer sve bi trebalo da
bude dostupno u našim udžbenicima kod naših profesora. Uverena sam da je je
prvi korak izgradanja kritičkog mišljenja kod dece. Obrazovni sistem na tome
treba da radi a manje da bude čisto iščitavanje toga kako je neko napisao jednu
verziju istorije u hrvatskim udžbenicima a drugu verziju u srpskim udžbenicima.
Ovako mladi nisu ni svesni kakve predrasude imaju prema drugima", ističe
Nina Čolović.
Dvadeset godina nakon oružanih sukoba na Kosovu i skoro
dvadeset pet godina od ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nove generacije
mladih malo znaju o tome šta se zapravo dogodilo.
U kreiranju slike o prošlosti ne pomažu ni države u kojima
nema dijaloga sa onima koji se suprotstavljaju vladajućim matricama.
I Anelija Mitrova, iz Omladinske alijanse Kruševo u Makedoniji,
kaže da u toj zemlji mladi ne mogu da se oslone na obrazovni sistem ako žele da
saznaju šta se događalo devedesetih u bivšoj Jugoslaviji.
"Generalno govoreći, mladi jako malo uče o devedesetima
u okviru istorije i u obrazovnom sistemu. Preko tog perioda se samo ‘preleti’.
Neki, oslanjajući se na priče u porodicama, gaje određenu dozu jugonostalgije.
Generalno, mladi su neinformisani i nedovoljno upućeni u taj period",
ocenjuje Mitrova.
O raspadu Jugoslavije manje se priča i u zapadnim zemljama
Evrope. Bişenk Ergin iz nemačkog Centra za edukaciju "Ana Frank" kaže
da iako nemačko društvo ima iskustvo sa ratnim zločinima i genocidom,
informacije o krvavim događajima na Balkanu manje su dostupni za mlade."Ako
razmislim o mojoj edukaciji i školovanju, ratovi u Jugoslaviji se samo
sporadično spominju iako na primer mnogo se govori o Holokaustu. Ipak, nema
konekcije ili ukazivanja na ono što događalo u Jugoslaviji. Čak ni na genocid u
Srebrenici iako je reč o najvećem zločinu u Evropi nakon Drugog svetskog
rata", objašnjava Ergin.
Kada školski sistem nije spreman da otvoreno govori o
ratovima, mediji su ti koji postaju glavni izvori informacija. Upravo o
medijskoj slici devedesetih se razgovaralo u Novom Sadu u okviru konferencije
"In retrospect".
Učesnici skupa su istraživali i analizirali način na koji se
u štampanim i elektronskim medijima u zemljama regiona ali i Zapadne Evrope
izveštavalo tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i kako je to uticalo na formiranje
javnog mnjenja.
Govoreći o iskustvima na tom istraživanju, direktor
Vojvođanskog građanskog centra Željko Stanetić kaže da različiti pogledi na ono
šta se desilo u bivšoj Jugoslaviji jednako su prisutni i u zapadnoj i u
regionalnoj medijskoj arhivi.
"Istraživači su nam govorili da im je jednako bilo
zanimljivo istraživati kako su režimski i ne režimski mediji u regionu pisali o
ratovima kao i oni mediji na Zapadu i moram priznati da ja nisam video razlike
kakve sam očekivao daću videti u stavovima prema nekim pitanjima", navodi
Stanetić.
Podeljenost i odsustvo otvorenog razgovora i dalje je deo
medijske stvarnosti u regionu. Saradnik istraživačke platforme analiziraj.ba
Uglješa Vuković kaže da u bosanskohercegovačkom medijskom prostoru postoji
razgovor o devedesetima, ali nema suštinskog dijaloga.
"Mislim da u Bosni i Hercegovini postoji razgovor ali
ne bih ga usudio nazvati dijalogom ili nekom plodonosnom debatom. Ti razgovori
su dosta podeljeni, odnosno u Bosni i Hercegovini svako razgovara u okviru svog
stvorenog medijskog prostora koji je i dalje dominantno podeljen po etničkim
linijama", ističe on.
Dok u Bosni i Hercegovini mediji mahom deluju u etničkim
okvirima, u Srbiji oni se bave stvaranjem paralelne stvarnosti, smatra
direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević.
"Devedesetih su mediji služili za inspirisanje i
krivotvorenje postojećih stvari, a danas oni proizvode paralelnu stvarnost i
kič u službi duha vremena i duha vlasti u kojoj se nalaze. Međutim, ne smemo
zaboraviti da kada mediji počnu ispred imena i prezimena ljudi da pišu njihovu
nacionalnost, oni već pripremaju rat među njima, a zapravo je to nacionalno
zaoštravanje izgovor za veliku ekonomsku pljačku", zaključila je ona.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
