У борби свјетова унутар квазидржаве, побједу је однијела Херцеговина. Савладала је Босну резултатом 2:1.
Пише: Дејан Рауш
Утакмица између Широког Бријега и Сарајева је била све осим спортског догађаја. Аудиторијум који је посматрао овај меч, био је свједок да је ова утакмица била више од игре, а мање од рата. Мало мање. Педесет прекршаја, једанаест картона, уобичајене псовке на трибинама… биланс су дербија кола.
Увод у овај дерби се догодио још прошле године, када је у навијачком дивљању по Широком Бријегу убијен припадник навијачке групе ”Хорде Зла”, Ведран Пуљић. Поучена прошлогодишњим искуством, полиција херцеговачко-неретванског кантона је навијаче из Сарајева увела на стадион тек почетком другог полувремена.
Ведранова наоблака
И тада почиње права антифудбалска представа за милионски аудиторијум. Сарајлије почињу да узвикују име Ведрана Пуљића, на шта навијачи Широког узвраћају салвама звиждука.
Широки постиже погодак. Стадион је у делиријуму, пролама се пјесма ‘ајмо, ‘ајмо, ‘ајмо усташе. Сви до једног пјевају к'о на каквом концерту Томпсона. ”У бој за народ свој”, стару спортско-ратну пјесму узвикују и настављају са пјевањем да је Хрватска земља у којој се игра меч.
Сарајлије се не предају и скандирају ”Ово је Босна” у самом срцу Херцеговине. Само подижу ниво већ захухтале атмосфере.
Везивање застава
Када сте помислили да горе не може бити, ”навијачи” из (Западне) Херцеговине су вам показали и доказали да може. Раширили су ”братске” им заставе, нацистичке Њемачке и Ватикана. Уз оно скандирање усташама, рекло би се да се меч игра у ватиканској НДХ. Само је још недостајала застава поглавника Павелића на једном од јарбола, како би се декор употпунио.
Можда нисам управу, можда је меч спонорисао неки ближи Павелићев рођак…!?
Овај пут католичка Херцеговина односи побједу над исламском Босном. Следећи пут ко зна. А стријелци на мечу? То сада није битно. Битна је само побједа једног свијета…
