Недавно је откривена збирка народних прича које су 150 година лежале заборављене у једном архиву у њемачком Регенсбургу.
Архива садржи више од 500 бајки о животињама чаробних моћи, храбрим младим принчевима и злим вјештицама које досад никада нису објављене.
Ријеч је о дијелу збирке бајки, легенди и митова, “најзначајније збирке прича с њемачког говорног подручја 19. вијека”, које је у баварској регији Оберпфалц годинама прикупљао локални историчар Франц Завер фон Шоенверт и то у отприлике исто вријеме када су славна браћа Грим прикупљала бајке које су од тада постале незаобилазан дио одрастања дјеце широм свијета.
Фон Шоенверт је деценијама лутао крајем прикупљајући од локалног сеоског становништва и радника приче о њиховим навикама, традицији, обичајима и историји, помно записујући све што је дотад с генерације на генерацију преношено искључиво усменим предањем.
Јакоб Грим је за њега рекао да у читавој Њемачкој нико не прикупља народне приче толико “прецизно, темељно и с тако осјетљивим ухом”.
Грим је чак отишао толико далеко да је краљу Максимилијану Другом Баварском препоручио Фон Шоенверта као једину достојну замјену за себе и свог брата. Фон Шоенверт је своја истраживања прикупио у књизи “Из Оберпфалца – обичаји и легенде”, коју је објавио у три свеске 1857, 1858. и 1859. године.
Књига није успјела да привуче ширу публику те је постепено пала у заборав.
Претражујући његов рад, кустоскиња Оберпфалца Ерика Ајхенсир наишла је на 500 бајки које нису укључене нити у једну другу досад објављену европску збирку бајки, иако међу њима има доста локалних верзија иначе познатих бајки.
Дио тог објавила је у књизи “Принц Скарабеј и друге приче”, која би ускоро требало да буде објављена и на енглеском језику.
Ајхенсирова напомиње да пронађене бајке нису намијењене искључиво дјеци.
“Њихов је главни смисао био да помогну младим људима у одрастању, да им укажу на опасности и изазове које могу да се превазиђу уз помоћ моралних вриједности, мудрости и храбрости”, закључила је Ајхенсирова.
(Независне/Фронтал)

