Настао као директна посљедица чињенице, да у Њујорку живи више Ираца него у Даблину. Зато Келти у овом филму, умиру по два пута.
Прича о једном мелодрамском преласку Атлантика, које је до те демографске револуције и довело. С тим, што је то овдје обојено у љубавним и забавним тоновима, како би публика лакше усвојила историјско градиво.
Џозеф Донели, желећи да се свом земљопосједнику освети за очеву смрт и запаљену кућу, постане жртва његове кћерке. Лакомислене дјевојке, која жели бити модерна. Мотивација њеног лика је за кривично гоњење, јер помаже човјеку који је само из техничких разлога избјегао да јој убије оца. Спашава му главу из двобоја, и плаћа карту до Бостона (!?).
Тамо их судбина повеже на предвидив начин. Обоје нијесу очекивали то од Америке. Донелију набоље, а Шенон нагоре. На тај начин се наглашава да су у САД сви једнаки, и да се људи ту разликују према способностима, а не према томе ко је Енглез, а ко Ирац. (Наслушали сте се тих бајки из НВО-сектора)
И судбина их баца у крајности њихових очекивања. Жеља да им буде боље, изводи их из клаонице пилића у којој су радили. Он постаје боксер голим песницама, а она игра у кабареу. Атмосфера успона и ћарлијавости траје, док год он побјеђује у песничењу. Губи искључиво због љубави, и то уз читав низ олакшавајући околности.
Све вријеме је јасно, да се настоји опјевати ирски дио у стварању САД. Па се, за разлику од Банди Њујорка, радња сели на средњи запад. Мрачна драма из Бостона, би могла бити прича за себе. Зато ипак изненађује када се претвори у каубојац, и поред тога што подсвјесна потка приче то намеће као неизбјежно.
Отпочиње спектакл са скупим локацијама, сценографијом и ефектима. Уз гомилу статиста. То даје утисак, да су у питању два поглавља ненаглашеног прелаза. Гдје је другом одузето све од приче, да би платио оно што је добио на акционом плану. Нагласак који треба да да, на оновремене прилике у ентитету Оклахома, сажима се у: САД је земља, у којој и Ирац може узети Енглезу земљу.
(Редитељ: Рон Хауард; Улоге: Том Круз, Никол Кидман)
